institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Trgovinska politika Srbije u funkciji harmonizacije sa Evropskom unijom 319
konkurencije tzv.ʺBriselske školeʺ slikovito govori izjava Leona Britana, bivšeg
predsednika Komisije za zaštitu konkurencije u EU koji kaže [11, str. 394]: ʺona
uključuje pravila o kontroli državne pomoći i pravila o preduzećima kojima su
garantovana posebna ili isključiva prava, i posebno je zainteresovana za
promovisanje tržišne i evropske integracijeʺ.
U oblasti zakonodavstva i politike konkurencije postignut je izvestan stepen
harmonizacije propisa država članica EU. U okviru politike konkurencije na tržištu
EU regulisane su sledeće oblasti [14, str. 23]:
− restriktivna poslovna praksa (restrictive practices);
− zloupotreba dominantne tržišne pozicije; i
− koncentracija kroz mepdžere i akvizicije preduzeća.
Na ovaj način organi Unije se bore sa nelojalnom konkurencijom, i nastoje da
održe slobodnu konkurenciju na jedinstvenom tržištu EU.
Restriktivna poslovna praksa regulisana je članom 81 Ugovora o osnivanju
Evropske zajednice [10, str. 340] u kome je propisano da su „nespojivi sa
zajedničkim tržištem i zabranjeni svi sporazumi između preduzeća, odluke
udruženja preduzeća i dogovorna praksa udruživanja koja može da nanese štetu
trgovini između država članica i čiji su cilj ili posledica sprečavanje, ograničavanje
ili narušavanje konkurencije unutar zajedničkog tržišta, a naročito koji:
− neposredno ili posredno utvrđuju nabavne ili prodajne cene ili druge uslove
razmene;
− ograničavaju ili kontrolišu proizvodnju, plasman, tehnički razvoj ili
investicije;
− dele tržište ili izvore snadbevanja;
− primenjuju nejednake uslove na iste poslove sa različitim poslovnim
partnerima, stavljajući ih na taj način u nejednak konkurentski položaj; i
− uslovljavaju skupljanje ugovora prihvatanjem dodatnih obaveza, koje po
svojoj prirodi i trgovinskim običajima nemaju veze sa predmetom ugovora.“
Ukoliko se ugovor sklopi suprotno odredbama člana 81 Ugovora o osnivanju
Evropske zajednice, smatra se ništavnim [12, str. 72]. Privredni sporazumi, mogu se
izuzeti iz ovih odredbi, uz ispunjavanje određenih uslova, i to [17, str. 472]:
− sporazum o specijalizaciji (Specialisation Agreements) koji ‐ podrazumeva
sporazume o horizontalnoj proizvodnji, po kojima se svaka firma
specijalizuje za proizvodnju jednog proizvoda;