institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

334 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
finansijskih institucija, koje su koristile novac dobijen po veoma niskim kamatnim
stopama od centralne banke za špekulativne delatnosti, i pritisak na vlade da
povećaju iznose koje im plaća. U zemljama poput Grčke, Irske, Mađarske itd.
Zajmovi koji su dobijeni od MMF‐a dati su pod uslovima koji idu direktno protiv
ekonomskih i socijalnih interesa stanovništva, a ono što je možda još strašnije i gore
jeste da ovakvi uslovi najviše pogodoju bankama i drugim finansijskim
institucijama. Sve ovo upućuje da se takav dug mora smatrati nelegitimnim.
Ponuđena su brojna rešenja za prevazilaženje teške situacije u kojoj su se
pojedine zemlje našle. Za zemlje kao što su Grčka, Irska, Portugal kao i zemlje
istočne Evrope, ili drugačije rečeno one zemlje koje su „ucenjene“ od strane
špekulanata, MMF‐a kao i drugih aparata Evropske unije, bi trebalo da upute poziv
za jednostavni moratorijum 1 na otplatu javnog duga. Ovaj predlog je pogotovo
prihvaćen u zemljama koje su duboko pogođene ekonomskom krizom.
Komitet za ukidanje duga trećeg sveta (Committee for the Abolition of Third
World Debt – CADTM) napominje da predloženi jednostrani moratorijum ne može
kvalitetno funkcioniše bez određene podrške. Stoga CADTM navodi, da
moratorijum mora se izvede uz veliku podršku revizije javnih kredita. Dakle,
CADTM uviđa i prepoznaje kvalitet i značaj javne revizije u rešavanju problema
koje je izazvala svetska ekonomska kriza. Ovakva revizija bi trebala da utvrdi
odnosno da ponudi vladi kao i javnosti potrebne dokaze i informacije kako bi se
deo duga koji nije legitiman odbacio odnosno otkazao. Ono što je možda još važnije
i što daje „vetar u leđa“, kako javnoj reviziji tako i vladama, jeste da različiti
međunorodno pravni akti daju pravni osnov za takav jednostrani, tj. Suvereni akt
otkazivanja duga.
Takođe, mora se nagalasiti da zemlje Južne i Jugoistočne Evrope da postoji
opasnost i od kontraproduktivnih mera koje mogu da donesu samo štetu a ne
korist. Reč je o uvođenju suspenzija otplata. Sve dužničke zemlje moraju da vode
račune o ovome, jer kako smo naveli, ovo bi im samo donelo nove probleme. Jedino
rešenje je da moratorijum bez obračuna kamate na zakasnele otplate kredita.
Za razliku od zemalja Južne i Jugoistočne Evrope, zemlje poput Francuske,
Velike Britanije ili Nemačke, verovatno nemaju imperativ za poziv na jednosmerni
1 Moratorijum je odlaganje plaćanja dugova, zbog određenih razloga i zaštite dužnika, a
određuje ga posebnim aktom država. Aktom o moratorijumu država određuje je li
moratorijum generalni i odnosi li se na sve dužnike ili se prepušta sudovima da rešavaju svaki
pojedinačni slučaj. Moratorijum se obično određuje u vreme većih kriza, elementarnih
nepogoda, ratova i sl., kad je naime većem broju dužnika onemogućeno ispunjavanje obaveza.
Obaveze dužnika u vreme moratorijamu miruju. Neretko se i država služi moratorijemom da
bi odgodila svoje dugove. Bitno je da za moratorijum postoji državni akt kojim se utvrđuju
osnovne pojedinosti takvog postupka.