institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

46 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
can cause adverse effects and decrease in efficiency considering that the overall situation in
the country can not be perceived properly, creating opportunities for different abuses by
lower public authorities on the other side.
Keywords: decentralization, regionalization, efficiency.
Uvod
Osnovna pitanja vezana za decentralizaciju su: Koju ulogu treba da ima
subnacionalna vlast? Koje oblasti politike mogu biti decentralizovane? I kakav je
vladin plan decentralizacije? Kreatori politike treba da shvate da centralne vlasti ne
treba da vrše sve ekonomske funkcije (pružanje javnih dobara, redistribucija dohotka i
privredna stabilnost). Prva ekonomska funkcija vlade je da obezbedi javna dobra,
koje tržište nije u stanju da obezbedi ili ne obezbeđuje efikasno. Ova dobra su
nerivalska i neisključiva u prirodi, pa je tržišna cena neefikasna, jer ne odražava u
potpunosti marginalnu vrednost robe od strane potrošača (infrastruktura, zakonski
okvir, sanitarne usluge, itd.). Funkcija obezbeđenja javnih dobara je još naglašenija
i čvršća među zemljama tranzicije i zemljama u razvoju, jer tržište za ovakvim
dobrima nije razvijeno (na primer: privatne bolnice).
Druga funkcija se odnosi na preraspodelu. Tržište može da obezbedi efikasnu
alokaciju resursa, ali ne distribuira na pravedan način bogatstvo, što je u isto vreme i
društveno i politički poželjno. Kao rezultat toga, vladine intervencije se odnose
obično na finansijske i nefinansijske pomoći za siromašne. Manje razvijene zemlje
imaju tendenciju da se oslanjaju na oporezivanje kapitalnih investicija i trgovinskih
aktivnosti, kako bi se finansirale javne usluge (na primer: obrazovanje, bolnice i
zdravstvene službe), dok zemlje sa relativno više razvijenim ekonomijama imaju širu
poresku bazu koja obuhvata najviše direktne poreze.
Treća funkcija odnosi se na privrednu stabilnost. Dinamika i fluktuacije
privrede čini investiranje nesigurnim i povećavaju troškove ekonomskog i socijalnog
prilagođavanja, čime se smanjuje podsticaj za potrošnju i investiranje. U razvijenim
zemljama, monetarna i fiskalna politika imaju veliku direktnu i indirektnu ulogu u
državnim naporima koji su dizajnirani da se stabilizuje privreda i obezbedi
kontinuirani rast.
Dok su ove funkcije od suštinskog značaja za ekonomski razvoj, perfomanse
centralne vlasti su često nezadovoljavajuće i kvalitet usluga koje pružaju je na niskom
nivou. Mnogi programi ne zadovoljavaju potrebe običnih građana. Osim toga, često se
poteže i pitanje korupcije u birokratiji. Ovi problemi ne samo da ometaju ekonomski i
društveni razvoj, već i stvaraju političko nezadovoljstvo. Tokom vremena,
nezadovoljstva građana akumuliraju i dovode do političke nestabilnosti, stvarajući
začarani krug siromaštva i nerazvijenosti [21, str. 1085]. Decentralizacijom se može