institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

124 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
značajno naglasiti zato što je industrija, uprkos nepovoljnim kretanjima, još uvek
najznačajnija delatnost ukupne privrede i izvoza (učestvuje sa oko 94%). Drugi
talas recesije i pad uvozne tražnje za industrijskim proizvodima, kao i opadanje
cena izvoznih proizvoda na našim najznačajnijim izvoznim tržištima, snažno su
pogodili srpski izvoz i industriju.
Usporavanje rasta industrijske proizvodnje u drugoj polovini 2011. godine je
najvećim delom rezultat smanjivanja proizvodnje u US Steel‐u, iz koga potiče skoro
15% ukupnog srpskog izvoza. Zaustavljanje proizvodnje i u drugoj visokoj peći se
završilo odlaskom US Steela‐a iz Srbije i preuzimanjem ove kompanije od strane
srpske Vlade za jedan dolar. Potpuno je neizvesna dalja sudbina ovog velikog
industrijskog kompleksa u Srbiji, imajući u vidu ozbiljno smanjenje svetske tražnje
za gvožđem i čelikom i trenutni gubitak od 100 dolara po svakoj proizvedenoj toni
finalnog proizvoda.
Nesporno je da je globalna kriza u značajnoj meri uticala na recesiju i u srpskoj
industriji, ali prosečne stope rasta od svega 0,7% u periodu od 2001. do 2011.
godine, pokazuju da se srpska industrija i bez svetske ekonomske krize, već duže
vreme nalazi u veoma dubokoj krizi. Ključni uzrok naše krize se nalazi u
primenjenom modelu privrednog razvoja, odnosno u neadekvatnom konceptu
privrednih i tranzicionih reformi sprovođenih od 2001. godine. Globalna kriza
dovela je do toga da neki dugotrajni problemi u industriji postanu izraženiji i
uočljivi. Srbija nije iskoristila relativno povoljno međunarodno ekonomsko
okruženje i konjunkturna kretanja u periodu pre globalne krize, da poboljša svoje
institucionalne, razvojne i opšte privredne performanse i da izvrši neophodne
strukturne reforme u industriji, koje bi joj pomogle da spremnije dočeka krizu i ne
doživi ovako drastičan pad industrijske proizvodnje. Za razliku od Srbije,
naprednije tranzicione zemlje su zahvaljujući procesu reindustrijalizacije
sprovedenom u pretkriznom periodu, uspešno konsolidovale industrijsku
proizvodnju u 2010. i 2011. godini, iako je većina njih imala dvocifreni pad
industrijske proizvodnje u naletu prvog talasa globalne recesije (Tabela 6).
Trend smanjenja broja zaposlenih u privredi nije zaobišao ni industriju (Tabela
7). Loš model privatizacije, restrukturiranje preduzeća i posledice globalne
ekonomske krize, uticale su da se broj zaposlenih u periodu 2001‐2011. godina
smanji u privredi za 355 hiljada, u industriji za 359 hiljada, od čega u prerađivačkoj
industriji za 324 hiljade radnika. Od posedica ekonomske krize u industriji je bez
posla ostalo 94 hiljade radnika od 2008. godine. Novi talas recesije će neizbežno
povećati nezaposlenost u privredi i industriji, koja je krajem 2011. godine dostigla
čak 24,7% radno sposobnog stanovništva.