institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
272 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />
gubicima u poslovanju. Gubici iskazani u bilansima prve četiri banke čine 71,3%<br />
gubitka ukupnog bankarskog sektora. Takođe, 73,1% ostvarene dobiti je rezultat<br />
poslovanja tri banke, što čini 53,9% ukupno ostvarene dobiti na nivou bankarskog<br />
sektora.<br />
Generalno, opšte stanje bankarskog sektora Srbije je znatno bolje od<br />
<strong>privrednog</strong>, što pokazuju rezultati poslovanja, rast bilansne aktive, <strong>promene</strong> u<br />
zakonskim propisima, usklađenost sa međunarodnim standardima u obračunu<br />
poslovnih rezultata i merenju rizika.<br />
Aktuelna finansijska kriza i regulatorne mere<br />
Ni bankarski sektor Srbije nije ostao imun na svetsku finansijsku krizu. Jedan<br />
od prvih indikatora koji je ukazivao na sve ozbiljnije razmere krize jeste rast<br />
kamatnih stopa banaka. Razlika između kamatnih stopa, po kojima su banke<br />
plasirale svoja sredstva, i referentnih kamatnih stopa evropskih centralnih banaka<br />
bila je sve izraženija. Iako je zabeležen pad međubankarske kamatne stope na<br />
evropskom tržištu, aktivne bankarske kamatne stope u zemljama u tranziciji, koje u<br />
svojoj osnovi imaju Euribor, nisu smanjene zbog porasta rizika zemlje. Praktično,<br />
povećani rizici ulaganja u tranzicione zemlje, <strong>kao</strong> i nestašica kapitala, ograničili su<br />
pristup izvorima finansiranja i povećali njihovu cenu.<br />
Banke u Srbiji su, u oktobru 2008. godine, osetile prve znake krize, kada je<br />
došlo do juriša deponenata i za samo mesec i po dana povučena je devizna štednja<br />
u iznosu od 960 miliona evra. U isto vreme, domaće banke u stranom vlasništvu<br />
počele su prevremeno da vraćaju kreditne linije svojim matičnim bankama, što je<br />
predstavljalo dodatni faktor smanjenja ponude deviza na međubankarskom tržištu<br />
deviza, i posledično, usledila je depresijacija dinara.<br />
Kako bi sprečila prevremenu otplatu kredita inostranim bankama, Narodna<br />
banka Srbije је uvela mere, koje su se odnosile na izmenu regulative u vezi s<br />
obaveznom rezervom. S jedne strane, nova zaduživanja u inostranstvu nisu bila<br />
opterećena izdvajanjem obavezne rezerve, dok je, s druge strane, zamrznut<br />
apsolutni iznos izdvojene obavezne rezerve na nivou iz septembra 2008. godine i<br />
povećan je iznos devizne obavezne rezerve koji banke obračunavaju na deviznu<br />
osnovicu. Značajno je da ove mere nisu eksplicitno zabranjivale bankama da<br />
vraćaju kredite svojim matičnim bankama, već su ih samo posredno destimulisale.<br />
Takođe, ove mere su bile privremene [str. 71].<br />
Zaustavljanje prekograničnih (cross‐border) kredita, povlačenje štednje i visoke<br />
kamatne stope na indeksirane kredite, <strong>kao</strong> posledica visoke obavezne rezerve i<br />
rasta premija za rizik investiranja u Srbiju, uticali su na značajan pad kreditiranja, u
Change language