institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
264 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />
velikih problema u bankarskom sistemu, 3) jaka supervizorska uloga centralnih<br />
banaka, kako bi se u početnom periodu obezbedila stabilna ponuda novca i kredita<br />
i 4) otvaranje bankarskih tržišta za nove strane banke, kroz proces privatizacije<br />
banaka u zemljama u tranziciji [15, str.202].<br />
Sam proces restrukturiranja banaka mogao je da se sprovede kroz model<br />
restrukturiranja isključivo banaka ili kroz model istovremenog restrukturiranja i<br />
banaka i preduzeća. Izbor između navedenih modela zavisio je od dubine krize,<br />
institucionalnih uslova konkretnih država i dostupnosti inostrane finansijske<br />
podrške [18, str.17]. Ukoliko bismo iz sadašnje perspektive poredili efikasnost<br />
primenjenih modela, mogli bismo da zaključimo da se drugi model pokazao<br />
efikasnijim. Jer, radikalnom intervencijom i u finansijskom i u realnom sektoru,<br />
eliminisani su izvori problemske aktive banaka.<br />
Počevši od 2000. godine, brojni ekonomisti su istraživali efekat liberalizacije na<br />
efikasnost bankarskog poslovanja zemalja istočne Evrope. Jedno od značajnijih<br />
istraživanja sprovela su dvojica autora ‐ Grigorian i Manole, koji su pomoću tehnika<br />
linearnog programiranja pokušali da procene granicu efikasnosti bankarskog<br />
poslovanja, kako bi utvrdili koliko su banke iz pojedinih zemalja u tranziciji blizu<br />
nje. 1 Analizom je obuhvaćeno petnaest zemalja Istočne i Centralne Evrope, u<br />
periodu od 1995‐1998. godine [analiza izvršena na osnovu rada pod rednim brojem<br />
8] . Na bazi sprovedenog istraživanja, zaključili su da su centralno‐evropske zemlje,<br />
u proseku bile najbliže granici efikasnosti (Češka 79%, Slovenija 77%, Mađarska<br />
68%, Poljska 69%, Slovačka 61%). S druge strane, najmanju efikasnost su pokazale<br />
bivše države sovjetskog bloka (Kazahstan 59%, Belorusija 52%, Rusija 49%,<br />
Jermenija 34%, Ukrajina 29%, Moldavija 27%).<br />
Nakon toga, identifikovali su i sumirali ključne faktore koji su uticali na<br />
različitu efikasnost banaka. Prvo, dobro kapitalizirane i banke sa većim tržišnim<br />
učešćem su ujedno i efikasnije. Drugo, strane banke su efikasnije od domaćih<br />
banaka, što je konzistentno sa argumentom da strane banke imaju superiorniju<br />
tehnologiju upravljanja rizicima i adekvatniji menadžment. Treće, adekvatno<br />
uspostavljena prudenciona regulativa, takođe, utiče na veću efikasnost bankarskog<br />
poslovanja. Četvrto, banke u zemljama sa manje strogim pravilima o deviznoj<br />
izloženosti su pokazale veću efikasnost. Na osnovu sprovedenog istraživanja<br />
zaključeno je da su zemlje Istočne Evrope, koje su imale slične strukturalne<br />
probleme (neadekvatan monitoring od strane supervizorskih organa, loše obučeni<br />
kadar, sporne računovodstvene procedure i relativno visoke troškove operativnog<br />
1 Pri tome, najefikasnija banka se nalazi na samoj granici, dok se manje efikasne nalaze unutar<br />
nje.
Change language