institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Likvidnost bankarskog sektora Srbije pod uticajem svetske ekonomske krize 291
Pri razmatranju načina sprovođenja kontrole, neophodno je istaći da se u
većini zemalja primenjuju setovi parametara, čiju veličinu prate kontrolne
institucije. Nadzor nad poslovanjem banaka sprovodi se na više načina:
− zakonskog ovlašćenja datog centralnoj banci, odnosno njenoj saradnji sa
ministarstvom finansija (primer saradnje sa ministarstvom u primeru
Holandije),
− agencije posebno osnovane sa zadatkom kontrole i praćenja poslovanja‐koje
mogu biti privatne ili da imaju direktne ili indirektne veze sa državom (kao
što je slučaj u SAD i Belgiji) i
− na bazi neformalnih kontakata i razgovora sa rukovodstvima finansijskih
institucija (kao u slučaju Velike Britanije).
Ono što je zajedničko kod navedenih zemalja jeste sledeće:
− poštovanje finansijske discipline i stroga profesionalnost u ukupnom
poslovanju banaka,
− univerzalno prihvaćeni indikatori poslovanja za ocenu uspešnosti
poslovanja svake bankarske institucije,
− borba za konkurentnost, ekspanziju i prevlast na međunarodnom tržištu
kapitala, i
− minimiziranje poslovnih rizika od neizvesnosti kako je to moguće i
izvodljivo.
Veoma je važno naznačiti da centralna banka reguliše ponudu novca, održava
likvidnost u zemlji i prema inostranstvu i vrši kontrolu obavljanja platnog prometa.
U razvijenim tržišnim privredama, sve je prisutnije međukreditiranje banaka na
međunarodnim finansijskim tržištima, radi prevazilaženja krize likvidnosti.
Suprotno od navedenog ponašanja, banke u nedovoljno razvijenim tržišnim
privredama imaju slabiji protok sredstava među njima, koji proizilazi iz
teritorijalne zatvorenosti pojedinih zemalja. Zbog toga se, kada je reč o
međunarodnim finansijskim odnosima, primenjuju neposredni kreditni odnosi i to
najčešće kratkoročni krediti za likvidnost.
Zaključak
Bankarski sektor Srbije veoma je uspešno amortizovao glavne udare svetske
ekonomske krize i negativne efekte dešavanja na međunarodnim finansijskim
tržištima. Treba konstatovati da kriza koja se prelila u Srbiju nijednog trenutka nije
dovela u pitanje likvidnost bankarskog sektora, jer sredstva sterilisana kod