institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

54 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
sistema, postoji samo jedan autoritet centralne vlasti koji vrši oporezivanje i
tada su troškovi administracije najniži.
d) Problem jednakosti se pojavljuje kada je jedan od ciljeva vlade preraspodela
dohotka u korist siromašnima [7, str. 9]. Vlade često koriste poreske prihode
kao sredstvo preraspodele. Kada postoji fiskalna decentralizacija, regioni
mogu postaviti sistem prihoda i rashoda potpuno nezavisno jedne od drugih.
Ova situacija je daleko prisutnija ukoliko postoje velike regionalne razlike u
nekoj državi. Mobilnost građana će biti veoma velika u zavisnosti od visine
dohotka koje ostvaruju u različitim regionima, kao i od poreskog opterećenja
koje imaju. Redistributivna politika se veoma teško sprovodi na regionalnom
nivou i pokazuje da čak i kada je korisna, decentralizacija ima svoje granice i
mnoga pitanja se moraju rešavati na državnom nivou, a ne na regionalnom
nivou.
Tabela1 Pozitivni i negativni razlozi decentralizacije
Pozitivni efekti Negativni efekti
Efikasna admninistracija
Regionalni razvoj
Rast unutar‐državne konkurentnosti
Veće blagostanje u potrošnji javnih dobara
Rešavanje problema „kolektivnih akcija“
Podsticaj inovacijama
Izvor: [Prema 7, 9, 15, 20, 21, 22 ]
Negativni eksterni efekti
Nedostatak ekonomije obima
Poreske distorzije
Veći administrativni troškovi
Redistributivni problemi
Da li je fiskalna decentralizacija najefikasniji oblik?
Mnogi autori smatraju da fiskalna decentralizacija najbolje objašnjava
efikasnost decentralizacije. Prema Oates‐ovoj [17] teoriji decentralizacije, sve dok su
troškovi pružanja javnih dobara od strane centralne vlasti približno jednake
troškovima od strane regionalnih vlasti, i kada je potrošnja javnog dobra
ograničena od strane određenih nadležnosti, regionalne vlasti mogu da obezbede
javna dobra efikasnije. Razlog veće efikasnosti regionalnih vlasti, u odnosu na
centralne, nalazi se u činjenici boljeg poznavanja preferencija svojih građana i
„krojači“ su svoje fiskalne politike [7, str. 41]. Teorija decentralizacije se fokusira