institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
182 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />
Prihvatanjem dužeg vremenskog horizonta za targetiranje inflacije olakšava se<br />
donošenje ekonomskih odluka i obezbeđuje poverenje u monetarnu politiku i njene<br />
ciljeve. U industrijski razvijenim zemljama, zakasneli uticaj monetarne politike na<br />
inflaciju se procenjuje na period od dve godine. Stoga, kraći period za koji se određuje<br />
targetirana stopa inflacije, <strong>kao</strong> što je godina dana, može prouzrokovati izvesne<br />
probleme [4, str. 29]. Prvo, čak i kada se monetarna politika sprovodi optimalno, vrlo je<br />
teško upravljati stopom inflacije u tako kratkom vermenskom horizontu. Drugo,<br />
pokušaj da se utvrdi godišnja targetirana inflacija, ima za posledicu prekomernu<br />
nestabilnost drugih instrumenata monetarne politike, kako bi se taj cilj ostvario. Treći<br />
problem je, što u suviše kratakom roku preti opasnost da nedovoljna pažnja bude<br />
posvećena fluktuacijama outputa. U praksi postoje različita rešenja, budući da je<br />
inflacija uvek pod uticajem nepredviđenih šokova i vremenskih kašnjenja. Na primer,<br />
na početku primene targetiranja inflacije, Kanada i Novi Zeland usvojile su period od<br />
18 meseci, Australija je taj horizont definisala <strong>kao</strong> period <strong>privrednog</strong> ciklusa, dok je<br />
vlada Velike Britanije mogla da menja target svake godine ili da ga prilagođava fazi<br />
<strong>privrednog</strong> ciklusa.<br />
Dilema postoji i u vezi s tim ko je odgovoran za utvrđivanje i objavljivanje<br />
targetirane stope inflacije. U praksi su se pojavile tri opcije: centralna banka, vlada, ili<br />
zajedno centralna banka i vlada. U većini slučajeva inflacione targete zajednički<br />
određuju centralna banka i vlada, kako bi pokazali da ne postoji konflikt između<br />
monetarne i fiskalne politike i da su svi kreatori politike posvećeni postizanju<br />
definisanog cilja. Među ekonomistima, postoji konsenzus [4, str. 31] da centralne<br />
banke treba da budu nezavisne u vođenju monetarne politike kako bi postigle<br />
targetiranu inflaciju ili druge ciljeve monetarne politike. Uz to, ne bi trebalo da imaju<br />
nezavisnost kada je u pitanju određivanje stope targetirane inflacije ili drugih ciljeva<br />
monetarne politike.<br />
Prednosti i nedostaci targetiranja inflacije<br />
U poređenju sa drugim strategijama koje monetarna politika koristi da bi<br />
postigla isti cilj (stabilnost cena), evidentne su potencijalne prednosti i nedostaci<br />
targetiranja inflacije. Za razliku od targetiranja deviznog kursa, a slično<br />
monetarnom targetiranju, targetiranje inflacije omogućava monetarnoj politici da se<br />
usmeri na stanje u domaćoj privredi i da odgovori na šokove kako iz domaćeg,<br />
tako i iz međunarodnog okruženja. Pored toga, uspešno targetiranje inflacije ne<br />
zavisi od postojanja stabilnog odnosa novac‐inflacija sve dok druge informacije<br />
omogućavaju monetarnim vlastima da prognoziraju inflaciju i uticaj trenutnog<br />
stanja monetarne politike na ekonomiju [6, str. 387].<br />
Targetiranje inflacije i targetiranje deviznog kursa su strategije koje javnost<br />
razume, za razliku od strategije monetarnog targetiranja koja je manje razumljiva.
Change language