institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
166 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />
privatizacije, ostvario je presudan uticaj na povećanje obima i dinamike priliva<br />
stranih direktnih investicija u privredu Srbije. Prednosti primene novog modela<br />
privatizacije, legalno ustanovljenim 2001. godine, za razvoj privrede Srbije su<br />
višestruke. Prvo, privlačenjem strateških investitora kroz privatizacioni kanal pruža<br />
se mogućnost za povećanje prihoda u državnoj kasi, i to kako direktno, usled<br />
prodaje društvenih preduzeća, tako i indirektno, putem oporezivanja profita<br />
afilijacija multinacionalnih korporacija. Drugo, multinacionalne korporacije, <strong>kao</strong><br />
nosioci stranih direktnih investicija po pravilu poseduju komparativno veće<br />
vlasničko specifične prednosti u odnosu na lokalna preduzeća (zadržavanje prava<br />
kontrole nad specifičnom aktivom u osnovi i predstavlja jedan od motiva za<br />
preduzimanje direktnih investicija, u inostranstvo), koje se ogledaju u boljoj<br />
kapitalnoj opremljenosti, većoj efikasnosti u poslovanju, većoj produktivnosti i po<br />
tom osnovu većoj profitabilnosti. Treće, u poslednjoj deceniji XX veka došlo je do<br />
povećanja svesti multinacionalnih korporacija o potrebi realizacije odgovornih i<br />
održivih poslovnih strategija, što je uticalo na poboljšanje načina na koji strane<br />
direktne investicije indukuju privredni rast u zemlji domaćina i doprinose<br />
ostvarivanju održivih privrednih rezultata. Svakako da je, u uslovima kada se<br />
srpska ekonomija suočava sa potrebom ostvarivanja vizije održivog <strong>razvoja</strong>, ova<br />
nova razvojna uloga stranih direktnih investicija od nesumnjivo velikog značaja za<br />
ostvarivanje postavljenih strateških ciljeva.<br />
Budući da je na samom početku reformskih procesa Vlada Srbije postavila<br />
pitanja zaštite životne sredine među prioritete, ekološki prihvatljiv model privatizacije<br />
postao je jedan od posebno značajnih elemenata ekološki podsticajnog<br />
investicionog okruženja u Srbiji. Postojeća zakonska rešenja služe i <strong>kao</strong> instrument<br />
sprečavanja ekološki nesavesnog ponašanja investitora, budući da sastavni deo<br />
tenderske dokumentacije za privatizaciju, <strong>kao</strong> i programa restrukturiranja subjekta<br />
privatizacije, čini program zaštite životne sredine. On uključuje, između ostalog,<br />
procenu uticaja konkretnog projekta na životnu sredinu, utvrđivanje domena<br />
zagađenja, <strong>kao</strong> i utvrđivanje obaveza države ili investitora u pogledu uklanjanja<br />
posledica zagađenja. U stvari, tenderska ponuda se rangira prema pet kriterijuma,<br />
među kojima je i zaštita životne sredine, tako da one investicije koje ne ispunjavaju<br />
ekološki kriterijum ili nemaju izrađene ekološke programe smatraju se ekološki<br />
nepodobnim, kako sa aspekta ostvarivanja prioritetnih ekoloških ciljeva, tako i sa<br />
aspekta ispunjavanja ekoloških standarda koji se smatraju „vizom“ za ulazak u<br />
Evropsku uniju.<br />
Razvoj privatnog sektora, podržan donošenjem novog reformskog zakona,<br />
prate i mere reformi na planu uspostavljenja jakog bankarskog sistema. U Srbiji su<br />
reforme na planu uspostavljanja jakog bankarskog sistema inicirane potrebom<br />
stvaranja pogodnog investicionog okruženja radi obezbeđenja priliva svežeg
Change language