institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Likvidnost bankarskog sektora Srbije pod uticajem svetske ekonomske krize 285
obuhvata sve oblike aktive koji mogu da se bez teškoća pretvore u gotovinu ili u
novčana sredstva kod centralne banke. Nasuprot tome, u zemljama u kojima
finansijska struktura nije tako visoko razvijena, likvidnost jedne banke često se
poistovećuje sa raspoloživom gotovinom u blagajni i na računu kod centralne
banke. Svuda u svetu, pa i u našim uslovima, banka je likvidna kad može
neometano da obavlja svoju finansijsku aktivnost i da sve tekuće obaveze plaća o
rokovima, a da istovremeno ima odvojena sredstva za rezervu likvidnosti i
obaveznu rezervu. Ako jedan od ovih uslova nije ispunjen, može se reći da banka
nije likvidna [4, str. 117].
Radi stabilizacije finansijskog sektora i očuvanja likvidnosti, Narodna banka
Srbije uvodi i dodatne mere, u vidu programa podrške finansijskom sektoru
(″Financial support program″, tzv.″FSSP″) poznat kao Bečka inicijativa. Banke treba
da održe svoju obavezu da održavaju solventnost i likvidnost svojih supsidijara
iznad propisanog minimuma, kao i da razmotre mogućnost preventivne
dokapitalizacije u slučaju da rezultati stes‐testova koje bude sprovela Narodna
banka Srbije ukažu na takvu potrebu.
Imajući u vidu da je jedna od osnovnih posledica međunarodne finansijske
krize umanjenje poverenja na finansijskim tržištima, opravdana je bojazan da takva
posledica ostavi trag i na bankarski sistem Srbije. U cilju očuvanja poverenja
javnosti u bankarski sistem Narodna banka Srbije, primenom regulative, pruža
podršku bankama u prevazilaženju efekata krize i obezbeđenju solidne pozicije
likvidnosti. Poverenje čini osnovu bankarstva, jer se na toj osnovi prenose
ovlašćenja tržišnih transaktora na banku. Osnovni uslov za uspostavljanje i
održavanje poverenja u banku, jeste njena permanentna likvidnost.
Banke obezbeđuju likvidnost tako što usklađuju aktivne poslove svojim
pasivnim poslovima. Banke, usklađivanjem rokova dospelosti svojih obaveza,
mogu uredno i blagovremeno da odgovore preuzetim obavezama prema
deponentima. Najveći deo obaveza banke je plativ na zahtev, a tzv. kvazi neto
kapital banke je vrlo mali. To upućuje na činjenicu da banke formiraju svoj
finansijski potencijal na bazi mobilizacije depozita. Obaveza svake banke je da
racionalno posluje kako ne bi došla u poziciju da se posumnja u njenu likvidnu
sposobnost. Opšte je poznato da promene na području sredstava, odnosno
finansijskog poslovanja nastaju svakodnevno, pa se u tom smislu i likvidnost
neprekidno menja. Otuda ovakva dinamika zahteva da se promene analiziraju
svakodnevno u cilju sagledavanja stanja likvidnosti, a pomoću nje da menadžment
pristupi donošenju pravilnih odluka iz oblasti finansijske politike. U dinamici
poslovanja neophodno je osigurati praćenje tempa izmirenja obaveza što se postiže
sastavljanjem bilansa likvidnosti. U tom smislu, bilans likvidnosti ima za cilj da
ukaže na pojavu većeg odliva sredstava i da stvori uslove da se to stanje što