institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

330 Institucioanlne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
njihovih izvoznih prihoda, MMF i zemlje Pariskog kluba pozajmile su im kapital
pod uslvom da nastave otplatu i sprovode planove štednje. ʺPotom, kada je dug
narastao, na snagu stupa Brejdijev plan, odnosno uključivanje restruktuiranje duga
glavnih naroda dužnika njegovom zamenom državnih hartija od vrednosti. Na taj
način dolazi do smanjenja javnog duga u velikom procentu (i do 30%), ali se
državnim hartijama od vrednosti garantovala kamtna stopa od 6%, što je
predstavljalo veliki profit za bankeʺ[6, str. 2]. Plan za štednju je nastavljen, ali je u
dugom roku ukupan dug ipak povećan.
Ovakav scenarijo je mogao, i još uvek može, da zadesi Grčku, Portugal,
Španiju i druge zemlje evropske zajednice koje su pod velikim pritiskom
ekonomske krize. A to je jedan od osnovnih razloga zašto bi dug trebao da se i
ukine, odnosno on mora da bude revidiran uz učešće građana kako bi se otklonio
njen nelegitimni deo. U suprotnom, ako se ovo ne uradi, zemlje pogođene krizom
će doživotno služiti kaznu, a sve u korist bankara koji snose krivicu. Možda je
najbolji primer za to, upravo, Grčka, jer terapije štednje dolaze konstantno a
poboljšanja u kasi nema. Kao što smo već napomenuli, najveći deo duga je
nelegitiman, jer se favorizuje manjina stanovništva u odnosu na većinu.
Zemlje koje su se sporazumevale sa MMF‐om, Evropskom Unijom kao i
Evropskom centralnom bankom, novi dugovi nisu samo nelegitimni nego su i
nepravedni. Postoje tri osnovna razloga koja to objašnjavaju [6, str. 2]:
1. krediti su dati pod uslovima koji narušavaju ekonomska i socijalna prava
velikog dela stanovništva
2. zajmodavci ucenjuju ove zemlje
3. zajmodavci prave beskrupulozan profit posredstvom previsokih kamatnih
stopa.
Iz navedena tri razloga, javni dug bi morao da bude revidiran. Javna, odnosno
državna revizija zemalja bi trebala da se uključi u ovaj proces kako bi se
nelegitimni deo javnog duga poništio i kako bi se smanjio njegov celokupni bilans.
Obimno smanjenje javnog duga je neophodan, ali ne i dovoljan uslov da se
zemlje Evropske unije izvuku iz krize. Ono što se mora naglasiti jeste da je javna
revizija ona koja bi trebala da preuzme odgovornost za novonastalu situaciju kako
bi put ka izlasku iz krize bio bliži.
Aparat javne revizije
Kao što smo već napomenuli, kao jedno od mogućih rešenja za prevazilaženje
trenutne ekonomske krize i njenog nelegitimnog duga jeste javna revizija.