institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Komparativna analiza makroekonomskih pokazatelja ... 139
Mađarska, Ukrajina i Srbija su izbegle bankrot samo zahvaljujući vanrednim
zajmovima Međunarodnog monetarnog fonda.
Rumunija će do 2013. godine udvostručiti bruto domaći proizvod u odnosu na
vrednost u 2006. godini, što znači da će kupovna moć biti oko 50% proseka
Evropske unije. Stopa ekonomskog rasta od 6,5% ili 7% omogućiće Rumuniji da
poboljša svoju poziciju u odnosu na Evropsku uniju po vrednosti bruto domaćeg
proizvoda po stanovniku za sedam godina, što je Portugal uspeo tek za 20 godina.
Stručnjaci ocenjuju da je rumunska ekonomija postala solidna i stabilna, što
dokazuje i činjenica da se u okolnostima ekonomske krize, koja traje duže od tri
godine, ona postepeno razvija.
Što se tiče Bugarske, prognoze za tu zemlju su malo pesimističkije jer, zbog
visokog stepena korupcije i „blokade“ određene sume novčanih sredstava, njena
ekonomija će sporije dostizati dinamičnije stope privrednog rasta.
Kretanje stranih direktnih investicija
Do početka tranzicije, strane direktne investicije su otežano pristizale u bivše
socijalističke zemlje, većim delom zbog pravnih ograničenja, nepovoljne poslovne
klime, brojnih dozvola i ostalih procedura, kao i zbog političkih rizika. Kada su
preduzete ozbiljene, tržišno orijentisane reforme, očekivalo se da će zemlje u
tranziciji uživati blagodet naglog priliva stranih direktnih investicija i da će to
značajno doprineti restrukturiranju njihovih privreda, donoseći ne samo dodatni
novac, već i upravljačka znanja i veštine, tržišna iskustva, kao i pristup novim
tehnologijama. Međutim, priliv je inicijalno bio koncentrisan na nekoliko zemalja,
pre svega na Mađarsku i Poljsku, dok su ostale zemlje u tranziciji imale odloženi
efekat priliva stranih direktnih investicija [6, str. 198].
Strane direktne investicije se smatraju ključnim instrumentom procesa
transformacije centralno planskih privreda zemalja Jugoistočne Evrope u tržišni
sistem. Međutim, glavni zaključak i preporuka za donosioce odluka u Srbiji,
Bugarskoj i Rumuniji je da strane direktne investicije ne donose uvek dugoročne
koristi za zemlju domaćina. Verovatno je da će se razvojni efekti stranih direktnih
investicija desiti tek kada se unaprede apsorpcione i adaptivne mogućnosti
domaćih preduzeća i ukoliko se usvoji aktivna politika prema stranim direktnim
investicijama.