institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
204 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />
Drugi nivo, treba da, u okviru odgovarajućih makroreprodukcionih celina,<br />
obezbedi snabdevanje preduzeća potrebnim fizičkim inputima (energijom,<br />
sirovinama, osnovnim reprodukcionim materijalima, intermedijarnim<br />
proizvodima, poslovnim uslugama, uslugama saobraćaja i telekomunikacija) i<br />
finansijskim resursima pod međunarodno konkurentnim ekonomskim i tehničkim<br />
uslovima.<br />
Osnovni zadatak trećeg nivoa je snabdevanje preduzeća humanim kapitalom i<br />
javnim dobrima i uslugama javne uprave, koje podsticajno deluju na ponašanje<br />
preduzeća u smislu zadovoljenja širih društveno‐ekonomskih ciljeva na osnovu<br />
kriterijuma povećanja konkurentnosti proizvoda, procesa, preduzeća, poslovnih i<br />
makroreprodukcionih celina.<br />
Četvrti nivo je traženje rešenja da se preduzeća, preko odgovarajućih<br />
poslovnih mreža i alijansi, odnosno izvoznih klastera, uključe u unutrašnje tržište<br />
Evropske unije ili nekih drugih segmenata globalnog tržišta (prvenstveno, Rusije,<br />
ostalih zemalja ZND‐a, SAD, ali i Kine, Japana i Indije). Osnovni zadatak četvrtog<br />
nivoa je da obezbedi ekonomiju obima i podsticanje <strong>razvoja</strong> onih proizvodnji koje<br />
mogu, na bazi raspoloživih faktora proizvodnje, <strong>kao</strong> i onih koje će se razviti u<br />
budućnosti, da dostignu nivo efikasnosti i konkurentnosti u pogledu cena,<br />
kvaliteta, dizajna i obezbeđenja postprodajne podrške u uslovima oštre<br />
međunarodne konkurencije. Samo intenzivna konkurencija, kakva vlada na<br />
unutrašnjem tržištu Evropske unije, odnosno navedenim segmentima globalnog<br />
tržišta, može naterati nacionalna preduzeća, preduzetnike, menadžere i njihove<br />
stručne timove da kontinualno unapređuju proizvodnju, podižu kvalitet roba i<br />
pratećih usluga i da u tim okvirima stvore uslove za efikasno upravljanje<br />
investicionim poduhvatima [1, str. 118 ‐ 131].<br />
Pošto je danas jasno, da je za Srbiju sasvim svejedno šta će proizvoditi, pod<br />
uslovom da ta proizvodnja može opstati u uslovima oštre međunarodne<br />
konkurencije, predmet javne intervencije u domenu poslovne investicione politike<br />
mogu biti samo: (1) proizvodni kapaciteti u funkciji maksimiziranja izvoza Srbije,<br />
(2) proizvodni kapaciteti za obezbeđenje konkurentnosti nacionalnih inputa za<br />
izvozne industrije i (3) infrastruktura.<br />
U prvu grupu, trebalo bi da spadaju: agro‐industrijski kompleks, elektro‐<br />
metalni kompleks, kompleks za proizvodnju roba široke potrošnje, deo kompleksa<br />
za proizvodnju materijala (posebno crna i obojena metalurgija i prerada obojenih<br />
metala), kojima bi trebalo pridružiti i farmaceutsku i vojnu industriju. Druga grupa<br />
trebalo bi da obuhvata preostali deo kompleksa za proizvodnju materijala<br />
(hemijska industrija, proizvodnja i prerada nemetala, proizvodnja građevinskog<br />
materijala, prerada drveta), spoljnu i unutrašnju trgovinu, građevinarstvo, sektor<br />
poslovnih usluga (servisna industrija) i deo turističke industrije za servisiranje
Change language