institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
256 Institucioanlne <strong>promene</strong> <strong>kao</strong> <strong>determinanta</strong> <strong>privrednog</strong> <strong>razvoja</strong> Srbije<br />
opisana je <strong>kao</strong> celofanska zabluda ili celofanska zamka (cellophane fallacy or cellophane<br />
trap [6, str. 311]) i vezana je za slučaj Du Point‐a i njegovih celofanana namenjenih<br />
za pakovanje proizvoda.<br />
U slučaju Du Point‐a, Ustavni sud SAD‐a je, koristeći test hipotetičkog<br />
monopoliste, utvrdio da između celofana i drugih materijala za pakovanje postoji<br />
visoka unakrsna elastičnost tražnje, što je upućivalo na uključivanje svih proizvoda<br />
za pakovanje u jedinstveno relevantno tržište na kome posluje korporacija Du<br />
Point. Ovako definisano tržište smanjilo je tržišno učešće Du Point‐a, a po osnovu<br />
toga i njegovu tržišnu moć, što nije bilo u skladu sa stvarnim stanjem stvari.<br />
Odluka Ustavnog suda je kritikovana, jer su pojedini analitičari smatrali da je<br />
visoka unakrsna, a takođe i cenovna elastičnost tražnje, na ovom tržištu rezultat<br />
već dovoljno visokih cena zbog monopolskog položaja Du Point‐a, a ne sklonosti<br />
potrošača da lako supstituišu različite materijale za pakovanje. Iz ovoga sledi da<br />
svako dalje, pa čak i najmanje, povećanje cene dovodi do značajne supstitucije<br />
tražnje što ovu akciju čini neprofitabilnom. U ovakvoj situaciji, predlaže se<br />
prilagođavanje testa hipotetičkog monopoliste zamenom trenutne, konkurentnom<br />
cenom. Polazeći od trenutne cene, može se doći do pogrešnog zaključka o veličini<br />
tržišta, jer su trenutne cene već na veoma visokom nivou, pa njihovo dalje<br />
povećanje ne bi bilo profitabilno. Pošto je test hipotetičkog monopoliste iterativan,<br />
to bi dovela do neosnovanog širenja tržišta, što u praksi zanači manje tržišno<br />
učešće i, posledično, manju tržišnu moć za analiziranu korporaciju [6, str. 311].<br />
Iz svega napred navedenog sledi da, ako se prilikom primene testa<br />
hipotetičkog monopoliste ne dođe do povećanja profita hipotetičkog monopoliste<br />
to automatski ne znači da tržište treba proširiti, već treba ispitati na kom nivou su<br />
polazne cene koje se koriste u analizi [7, str. 105]. Ako su na visokom nivou, onda<br />
ih treba zameniti konkurentnim cenama. Ako to nije moguće, test hipotetičkog<br />
monopoliste treba dopuniti drugim tehnikama kako bi granice relevantnog tržišta<br />
bile u skladu sa stvarnim stanjem stvari.<br />
Jedna od dopunskih tehnika može biti test kritične elastičnosti. Kritična<br />
elastičnost je prag elastičnosti tražnje koji je dovoljan da spreči malo, ali trajno,<br />
povećanje cene od strane hipotetičkog monopoliste. Ako je stvarna elastičnost niža<br />
od kritične, malo povećanje cena će biti profitabilno, pa posmatrano tržište<br />
predstavlja zaokruženu celinu. Obrnuta situacija je kada je stvarna elastičnost viša<br />
od kritične i tada malo povećanje cena nije profitabilno, pa posmatrano tržište<br />
predstavlja deo šireg relevantnog tržišta [1, str. 325]. Iz pojma kritične elastičnosti<br />
proizašao je pojam kritičnog gubitka, koji predstavlja deo prodaje koji se gubi zbog<br />
povećanja cene. To je neka vrsta prelomne tačke, koja govori o tome koji je to<br />
gubitak prodaje dozvoljen kako bi povećanje cene bilo profitabilno. Ako je stvarni<br />
gubitak prodaje manji od kritičnog, povećanje cene je profitabilno, ako je veći
Change language