institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Institucije finansiranja izvoznih poslova 231<br />
su da preuzmu na sebe samo institucije koje su imale podršku države. Iz tih<br />
razloga se pojava i razvoj ovih institucija odvijala pod okriljem države, i najveći<br />
broj ih je u državnom vlasništvu, dok se u novije vreme javljaju i one koje su u<br />
privatnom vlasništvu.<br />
Institucije finansiranja izvoznih poslova egzistiraju <strong>kao</strong> nacionalne, pod<br />
okriljem vlade svoje zemlje, pružajući podršku nacionalnom izvozu. Međutim, one<br />
sarađuju i na međunarodnom nivou. Nacionalne institucije finansiranja izvoznih<br />
poslova su formirale međunarodna udruženja sa ciljem razmene znanja i tehničkih<br />
informacija (<strong>kao</strong> što su one koje se tiču procene rizika) i predstavljanja njihovih<br />
interesa na nadnacionalnom nivou. Među ovim udruženjima najznačajnije su:<br />
Međunarodna unija kreditnih i investicionih osiguravača (poznata <strong>kao</strong> Bernska<br />
unija), Asocijacija za međunarodno kreditno osiguranje i jemstvo i Asocijacija<br />
osiguravača izvoznih kredita i organizacija za promociju izvoza (poznata <strong>kao</strong><br />
Dakarska unija). Treba istaći značaj Bernske unije, koja je inicirala prvi obilk<br />
uvođenja regulative u oblasti osiguranja i finansiranja izvoza, posredstvom<br />
državnih institucija finansiranja izvoza, na međunarodnom nivou. Danas Bernska<br />
unija za članove ima državne i privatne institucije koje se bave finansiranjem<br />
izvoza i ima ih 48 iz preko 40 zemalja zaključno sa 2011. godinom [3, str. 84], a cilj<br />
joj je ujednačavanje uslova za finansiranje izvoza kroz međunarodno prihvatanje<br />
zajedničkih kriterijuma i standarda u poslovanju institucija finansiranja izvoza iz<br />
različitih zemalja. U okviru Bernske unije, 1990. godine, formiran je Praški klub, čiji<br />
su članovi novoformirane institucije za finansiranje izvoza iz zemalja Srednje i<br />
Istočne Evrope, Azije i Afrike, i ima ih 25 (među kojima je i srpska institucija za<br />
finansiranje izvoza ‐ AOFI) zaključno sa 2011. godinom [3, str. 84].<br />
Institucije finansiranja izvoznih poslova su veoma značajne kako za nacionalne<br />
privrede tako i za svetsku privredu, <strong>kao</strong> i za indvidualna preduzeća. Na<br />
nacionalnom nivou, one finansiraju u proseku oko 12% izvoza svoje zemlje, dok na<br />
svetskom nivou, takođe, pokrivaju veliki deo svetskog izvoza svake godine ‐ oko<br />
800 milijardi USD svetskog izvoza godišnje [9, str. 1]. U savremenim uslovima, ove<br />
institucije finansiraju jedan od osam dolara svetske trgovine, dok na preostalih 7<br />
dolara, takođe, utiče njihovo ponašanje odnosno politika koju vode prema tržištu<br />
određene zemlje.<br />
Sa aspekta individualnih preduzeća, institucije finansiranja izvoznih poslova<br />
služe <strong>kao</strong> podrška za njihov nastup na inostranim tržištima, obezbeđujući im<br />
finansiranje kako u formi zajmova tako i u formi garancija, osiguranja i<br />
reosiguranja izvoznih poslova čime se poboljšava kreditna sposbnost izvoznika za<br />
dobijanje kredita poslovnih banaka, <strong>kao</strong> i u formi odgovarajuće tehničke i<br />
savetodavne pomoći kojom se podržavaju izvozni poslovi. Za preduzeća, ova vrsta<br />
podrške, koja ide od odobravanja kredita do drugih načina podrške kojima se
Change language