institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Industrija Srbije – drugi talas globalne ekonomske krize 109
Kolaps na svetskim berzama 2008. godine, uticao je da berzanski indeksi
izgube i preko 50% svoje vrednosti, što je potrajalo do kraja prvog kvartala 2009.
godine. Slična kretanja zabeležena su na berzanskim tržištima u EU, Japanu, i Kini.
(Tabela 1.)
Kretanje berzanskih indeksa najrazvijenijih zemalja (Grafik 1) praktično
pokazuje razlike u ekonomskoj snazi njihovih privreda i osetljivosti na posledice
krize. Sunovrat na američkom, evropskom i japanskom tržištu hartija od vrednosti,
trajao je do sredine 2010. godine. Blagi oporavak je beležen skoro do kraja 2011.
godine, od kada indeksi manje‐više beleže stagnaciju i opadanje, što je posledica
objavljivanja podataka o stanju ekonomije SAD (pad kreditnog rejtinga) i
iscrpljivanja efekata ekspanzivnih mera monetarne i fiskalne politike u EU.
Izvor: [10]
Grafik 1 Kretanje berzanskih indeksa najrazvijenijih zemalja sveta
Usporavanje globalnog ekonomskog rasta tokom 2011. godine, uticajem
dužničke krize u Evro zoni i smanjenjem kreditnog rejtinga Sjedinjenih Američkih
Država i nekih država Evropske unije (Belgija, Španija, Italija, Irska, Portugalija,
Grčka i Kipar), kao posledica nemogućnosti da smanje budžetske deficite i javnu
potrošnju, vidno su uticali na rast rizika i smanjeno poverenja u finansijsko tržište,
što je rezultiralo padom vrednosti berzanskih indeksa u drugoj polovini 2011.
godine. Sve ovo je uticalo i na fluktuiranje deviznog kursa evra i dolara.
Tendenciju kretanja berzanskih indeksa pratile su i cene sirovina i energenata, što
potvrđuje vodeći svetski indeks sirovina (Grafik 2), Bloombergov Thomson Reuters‐
Jefferies CRB Index. Cena zlata je udvostručena na kraju 2011. u odnosu na 2009.
godinu [27, internet strana].
Kriza je proizvela duboke i bolne posledice po svetsku, a posebno po
ekonomije zemalja koje nisu imale direktno učešće u njenom kreiranju. Kako je