institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Uticaj promene poslovnog ambijenta na stilove liderstva 305
Postoje izvesni kontekstualni faktori koji posebno doprinose pojavi i razvoju
transformacionog liderstva. Oni se prvenstveno vezuju za koncept tzv.
organizacione receptivnosti, kojom se meri sposobnost ili spremnost organizacije
da prihvati promene, pa, samim tim, i transformacionog lidera [15, str. 202].
Organizacije koje poseduju visok stepen receptivnosti otvorene su za sve vrste
promena i pozitivno reaguju na napore lidera da artikuliše viziju, uskladi
individualne i grupne interese, i uspostavi novi sistem vrednosti i novu ideologiju.
Nivo organizacione receptivnosti posebno je pojačan u periodima adaptivne
orijentacije, tj. onda kada organizacija nastoji da se prilagodi promenama u
okruženju, što je slučaj sa svim kriznim situacijama. Uloga transformacionog lidera
u tom procesu ogleda se u prevazilaženju otpora unutar organizacije i
uspostavljanju adekvatnih interakcija sa menjajućim okruženjem, naravno, uz
istovremeno kreiranje vizije novog organizacionog konteksta. Smatra se, takođe, da
je prihvatanje transformacionog lidera veće u onim delovima organizacije koji su,
po prirodi posla, povezani sa okruženjem i koji mogu brže i kompletnije da
sagledaju potrebu za promenom.
Transformacioni lideri se često doživljavaju kao ʺspasiociʺ i ʺherojiʺ
organizacije koji mogu da upravljaju preokretima, obezbede obnovu i ozdravljenje
uz izuzetne organizacione performanse. Treba imati u vidu, međutim, da postoji
opasnost da se ovakav tip ʺherojskogʺ liderstva izokrene u svoju suprotnost i
dovede do autoritarnog i direktivnog ponašanja. Osim toga, opsednutost vizijom i
budućnošću može proizvesti negativne efekte koji se odnose na zanemarivanje
uobičajenih aktivnosti koje obezbeđuju normalno funkcionisanje sistema. Zbog
toga nije uvek preporučljivo forsirati transformaciono na uštrb direktivnog
liderstva, već je neophodno artikulisati njihova dejstva i efekte tako da jedno drugo
ne isključuju, već da se međusobno dopunjuju. Ipak, bez obzira na tu neophodnost,
ostaje činjenica da pokretanje procesa organizacionih promena primarno zavisi od
transformacionih sposobnosti lidera, kao i da se transformaciona dimenzija
liderstva mora smatrati jednom od ključnih komponenti uspešne realizacije
radikalnih promena.
Zaključak
Poslednjih godina, kao i sva ostala, i naša su se preduzeća suočila sa znatno
izmenjenim karakteristikama poslovnog okruženja koje zahteva izrazito visok
stepen prilagodljivosti i spremnost brzog reagovanja na eksterne i interne impilse.
Dolazak inostranog kapitala i mnogobrojne promene u poslovnom ambijentu,
doneo je promene u oblasti organizacione kulture, odnosno vrednosnog sistema i
normi ponašanja, što je uslovilo i nužnost promene liderskih stilova domaćih