institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Trgovinska politika Srbije u funkciji harmonizacije sa Evropskom unijom 317
Trgovinska politika Evropske unije ‐ orijentir za kreatore
trgovinske politike u Srbiji
Trgovinskom politikom EU reguliše se razmena roba, usluga i proizvoda
intelektualne svojine na internom tržištu. Njen cilj je da se trgovinska aktivnost
odvija na dobrobit čitave zajednice, a ne samo preduzeća koja u toj aktivnosti
učestvuju. Nadležnosti nad Zajedničkom spoljnotrgovinskom politikom EU
prepušteni su organima Unije, međutim, države članice su dugo zadržavale
nadležnosti u regulisanju trgovine na jedinstvenom tržištu, a koja ima tretman
unutrašnje (evropske) trgovine. Spoljnotrgovinski odnosi država članica EU
regulisani su zajedničkom trgovinskom politikom EU (Common Trade Policy).
Trgovinska politika EU ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost. Njena
današnja ʺfizionomijaʺ izgrađivala se korak, po korak. Svaka faza razvoja
evropskih integracija bila je propraćena odgovarajućom trgovinskom politikom.
Podsetićemo se da je evropska ekonomska zajednica (EEZ) predstavljala
institucionalno jezgro današnje EU. Ona je bila organizovana kao carinska unija što
je podrazumevalo uklanjanje carina i kvantitativnih ograničenja u trgovini između
zemalja članica EEZ.
Nakon, nekoliko godina od osnivanja EEZ, došlo se na ideju da ona preraste u
Zajedničko tržište (Common Market). Ovaj nivo regionalne ekonomske integracije
omogućavao je slobodnu trgovinu robom i uslugama, a neki od principa za razvoj
Zajedničkog tržišta sadržani su i u Rimskom ugovoru. Omogućavanjem slobodnog
protoka faktora proizvodnje (rada i kapitala) i uklanjanjem preostalih necarinskih
barijera u trgovini robom i uslugama nastalo bi jedno tržište u okviru EEZ.
Međutim, ova ideja je ostvarena tek 1993. godine stvaranjem Jedinstvenog tržišta
EU (Single Market), kada se EEZ transformisala u Evropsku uniju [1, str. 37; 9, str.
60]. Danas, u okviru Evropske unije svih 27 članica učestvuju u projektu
jedinstvenog tržišta, uz neka od ograničenja slobodnog kretanja rada. I pored
uvođenja zajedničke valute, sve zemlje članice EU nisu članice monetarne unije, jer
njih 11 ne ispunjava kriterijume za ulazak u monetarnu uniju.
Kako se ʺkompletiraloʺ zajedničko tržište EU, tako su i pojedine nadležnosti u
vođenju trgovinske politike prenošene sa država članica EU na organe Unije.
Pitanje slobode poslovanja predstavlja jedno od osnovih pitanja vezano za način
funkcionisanja preduzeća. Uvođenje principa slobode osnivanja i poslovanja na
jedinstvenom tržištu EU je značilo da preduzeća iz jedne države članice EU ne
moraju osnivati svoje filijale (pravno nezavisna preduzeća) u drugim državama
članicama, već da mogu osnivati svoja predstavništva, ogranke ili objekte (pravno
nesamostalne subjekte) [16, 17, str. 470]. Sa usvajanjem Statuta evropske kompanije