institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Industrija Srbije – drugi talas globalne ekonomske krize 123
Špekulativni kapital je ubrzano napuštao zemlju. Rasla je cena kapitala i na
stranom i na domaćem tržištu. Kamatne stope nisu pratile trend smanjivanja
referentne stope i euribora. Zahvaljujući restriktivnoj monetarnoj politici, dobrom
poslovanju, odnosno ekstremnim zaradama u predkriznom periodu, bankarski
sektor je relativno dobro podneo ekonomsku krizu. Može se oceniti, da ipak, kriza
nije tolikom žestinom pogodila finansijski, odnosno bankarski sektor u Srbiji od
2008. godine, koliko je ona pogodila realni, posebno industrijski sektor.
Ekonomska kriza je najviše pogodila industriju i građevinarstvo (Tabela 5).
Slabljenje privredne aktivnosti u svetu i smanjenje fizičkog obima svetske trgovine,
pad izvozne tražnje i njeno preusmeravanje na nacionalne okvire, uticalo je na
smanjenje proizvodnje, izvoza i zaposlenosti industrije. Posebno je izražen pad
tražnje i cena za industrijskim proizvodima, koji čine veći deo srpske izvozne
ponude, kao posledica recesije razvijenih privreda glavnih trgovinskih partnera iz
EU‐27, odnosno Evro zone. Formiranje „začaranog kruga“ ka recesiji u našoj
industriji nastalo je usled toga što su preduzeća bila prinuđena da smanjuju broj
zaposlenih zbog manje prodaje na ino‐tržištu, dok je pad zaposlenih smanjio
ukupna primanja radnika, njihovu potrošnju i tražnju na domaćem tržištu.
Ograničena dostupnost i visoka cena kredita za obrtna sredstva, rast likvidnosti i
finansiranje investicija i smanjenje SDI, dovelo je do daljeg smanjenja proizvodnje i
zaposlenosti. Takođe, visoka cene potrošačkih kredita, dovelo je do smanjenja
kupovne moći i domaće tražnje, što je dodatno smanjilo proizvodnju, stepen
korišćenja kapaciteta, a povećalo zalihe i nezaposlenost.
Tabela 5 Prosečne stope rasta, %
2008/01 1) 2009 2010 2011 2) 2010/01 1)
Privreda 5,4 ‐3,5 1,5 2,1 4,0
Poljoprivreda 3,1 1,0 ‐1,7 0,8 2,2
Industrija 2,0 ‐12,6 2,5 2,1 0,7
Građevinarstvo 20,3 ‐19,0 ‐13,9 17,7 13,4
Trgovina 17,4 ‐11,6 ‐0,4 ‐0,8 11,5
Izvor [21]
1) Prosečne stope rasta, 2) Procena
Prosečna stopa rasta industrijske proizvodnje u predkriznom periodu 2001‐
2008. godine iznosila je 2,5%, zbog čega je u 2008. godini dostignuto svega 50,7%
proizvodnje iz 1990. godine. U 2009. godini, uz nepovoljnije uslove poslovanja
izazvanih globalnim recesijskim kretanjima, industrija je imala pad od čak 12,6%,
da bi u 2010. zabeležila rast od 2,5% i 2011. godini rast od svega 1,3%. To je