institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Ekonomska kriza i kriza ekonomske teorije – kontroverze u savremenoj ekonomskoj teoriji 33
pozajmnih fondova, time remeteći konzistentnost planova potrošača i preduzetnika
kroz vreme. 1
Posledice odstupanja tržišne od prirodne kamatne stope usled monetarne
ekspanzije prikazane su na Slici 1, na kojoj je predstavljeno tržište pozajmnih
fondova. Na gornjem delu slike se vidi da prirodna kamatna stopa i* obezbeđuje
izjednačavanje tražnje (D) i ponude (S) za pozajmnim fondovima. Odluka
stanovništva da više štedi (odloži svoju potrošnju za budući period) dovešće do
povećanja ponude pozajmnih fondova i smanjenja kamatne stope na nivo i1, što
postaje nova prirodna kamatna stopa. Pri toj stopi, povećana je tražnja za
pozajmnim fondovima od strane preduzetnika. Dakle, dolazi do povećanja i
štednje i investicija u iznosu AB, uspostavlja se ravnoteža i zadovoljava uslov
održivog ekonomskog rasta. Međutim, u slučaju monetarne ekspanzije (donji deo
Slike 1), tržišna kamatna stopa se spušta ispod prirodne, što vodi povećanju tražnje
za pozajmnim fondovima (investicijama) za iznos AB, ali i smanjenju stvarne
štednje za iznos AC. To znači da raspon CB ustvari predstavlja razliku između
viših investicija i niže štednje, odnosno dolazi do preteranog investiranja.
Kao odgovor na javljanje recesije, centralna banka može primeniti mere
ekspanzivne monetarne politike. Međutim, budući da su upravo te mere dovele do
privredne nestabilnosti, austrijska teorija predlaže da se dozvoli privredi da sama
izvrši potrebna prilagođavanja. Naime, kreditna ekspanzija tokom silazne faze
privrednog ciklusa neće obezbediti održiv ekonomski rast već će ga jednostavno
odložiti, budući da izaziva kašnjenje u strukturnim prilagođavanjima (kao što su
zatvaranje neuspešnih firmi i eliminisanje neproduktivne upotrebe kapitala), koja
su neophodna kako bi se obezbedila održiva ekonomska ekspanzija.
Pored uticaja politike centralne banke na potrošače i preduzetnike, austrijska
teorija analizira i reakciju banaka na primenu ovih mera. U slučaju banaka, odnos
između tržišne i prirodne kamatne stope poprima drugačiju dimenziju. Naime,
prirodna kamatna stopa održava optimalan odnos između primljenih depozita
(štednje stanovništva) i odobrenih kredita na nivou bankarskog sistema, što je
analogno uslovu jednakosti između obima štednje i investicija. Sniženje tržišne
kamatne stope u odnosu na prirodnu (kao posledica primene ekspanzivne
monetarne politike kao egzogenog faktora), uticaće na povećanje tražnje za
kreditima, a ujedno i smanjenje podsticaja za štednju. U tom slučaju, sa aspekta
1 Ovakva situacija imala je uporište u stvarnim dešavanjima u SAD, kada je Fed pristupio
obaranju kamatnih stopa nakon recesije u 2001. godini. U poslednje vreme, sve veći broj autora
se poziva na stavove austrijske škole privrednih ciklusa, ističući da je upravo ona ukazivala na
uzročne veze između preterano „blage“ monetarne politike, prevelikog finansijskog leveridža,
nedovoljne štednje i neodrživih cena imovine, i na taj način dala objašnjenje za nastanak
ekonomske krize iz 2007. godine [14, str. 10].