institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja srbije

Institucionalni i materijalni uslovi za privatno investiranje u Srbiji 195
ugovornih obaveza za dodatno finansiranje socijalnih programa za prestruktuiranje
zaposlenosti i poslovnu revitalizaciju, no praksa je pokazala da je u većini
slučajeva, realna tržišna vrednost bila ili znatno veća ili manja od procenjene
vrednosti. Za veliki deo nasleđenih proizvodnih kapaciteta, posebno u (nekada)
izvoznim industrijama, nije ni pronađen (pravi) kupac. U svakom slučaju,
neosporna je činjenica, da se umesto očekivanog investicionog zamaha,
privatizacija u Srbiji, uglavnom, svela na finansijske efekte transformacije
vlasništva bez stvarnog učinka na povećanje efikasnosti korišćenja raspoloživog
nacionalnog proizvodnog kapitala.
Srbija se danas nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi, do koje nije došlo isključivo
usled globalnog finansijskog potresa, već naprotiv, srpska ekonomska kriza je
izvorna, samo je ista poput gejzira izašla na površinu usled nailaska virusa
globalne ekonomske krize. Taj virus je razotkrio sve neravnoteže u domaćoj
privredi, strukturne probleme u kojima se ona nalazi, ali pre svega, sve slabosti
ekonomske politike.
U proteklom tranzicionom periodu Srbija nije postigla održivu jednocifrenu
stopu inflacije kao ključni indikator makroekonomske stabilnosti. Registrovana je
uglavnom dvocifrena stopa inflacije. Na nivo inflacije u posmatranom periodu
uticalo je više faktora, a u celom posmatranom periodu inflatorno je delovao rast
domaće tražnje kroz rast plata i ukupnih javnih rashoda.
Fiskalna politika je imala ciklično kretanje, pri čemu je njena ekspanzivnost
značajno rasla u izbornim ciklusima, posebno krajem 2003, u 2006. i u drugom delu
2007. godine. Na povećanje inflacije povremeno je uticalo povećanje cene sirove
nafte na svetskom tržištu, rastuća svetska inflacija, ispravljanje dispariteta cena,
uvođenje poreza na dodatu vrednost, nepovoljni meteorološki uslovi u 2005. i 2007.
godini za poljoprivrednu proizvodnju i rast cena poljoprivrednih proizvoda i cena
hrane, nedovoljna konkurencija i uticaj monopola na cene, kao i depresijacija
dinara u odnosu na evro. Međutim, i pored svega toga, može sa izvući zaključak da
je Srbija, u svim godinama proteklog tranzicionog perioda, imala visoku inflaciju,
čak i kada su usled krize postojali snažni deflacioni pritisci zbog smanjene tražnje.
Stopa inflacije u Srbiji u svim godinama bila je iznad nivoa u zemljama sa sličnim
makroekonomskim performansama, što pokazuje da monetarna politika nije bila
uspešna.