Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

More documents

Recommendations

Info

S . J o v a n o v i ć , D . M a t o v i ć , S . D . P e t r o v i ć Vr e d n o v a n j e i n t e l e k t u a l n e s v o j i n e IP koje firma ima (drugih patenata, ţigova, industrijskog dizajna, know how). Prema izveštaju Japanskog <strong>institut</strong>a ,JIII, uraĊenog 2003. godine, 71% firmi je navelo da je za vrednovanje patenta kao teškoća od najvećeg znaĉaja postojeći i budući marketinški status proizvoda, sledi po znaĉaju za vrednovanje u odgovorima (67%) doprinos patentirane inovacije proizvodu i sa 42% izbor najbolje metode za vrednovanje patenta (vidi /3/). Posebnu teškoću kod vrednovanja patenata i patent portfolia predstavlja raznovrsnost patenata, što je posebno izraţeno, kao što je navedeno, u oblasti farmaceutskih proizvoda. MeĊutim,ekonometrijske studije pokazuju da patentna zaštita povećava vrednost pronalaska oko 47%. Najvredniji patenti su za pronalaske u ĉetiri tehnološke oblasti: farmaceutika, hemija , mehanika i elektronika (vidi /17/). Kad se radi o vrednosti licenciranih patenata, dve studije EU koje su koristile razliĉite pristupe (European Patent Office, EPO i PatVal), su došle do sliĉnih rezultata u pogledu distribucije vrednosti patenata. Distribucioni raspon je u opsegu od nule do više od 300 miliona EUR, sa proraĉunatom srednjom vrednošću licenciranih patenatana oko 760.000 EUR prema PatVal studiji i 500.000 EUR prema EPO studiji. Srednja vrednost svih patenata (licenciranih i nelicenciranih) prema PatVal studiji je oko 475.000 EUR. EPO studija je obuvatila nosioce patenata koji su dali licence tokom 2004. godine, dok je PatVal studija obuhvatila oko 9.000 patenata u Francuskoj, Nemaĉkoj, Italiji, Holandiji, Španiji i Velikoj Britaniji za period 1993-1997. godina. EPO studija je zasnovana na izraĉunavanju vrednosti licenciranih patenata iz proseĉnog rojaliteta (tantijema) koji je dobijao nosilac patenta (firma) podeljeno sa brojem licenciranih patenata. PatVal studija je zasnovana na minimalnoj ceni koju bi nosilac patenta traţio za prodaju patenta. MeĊutim, studija vrednosti ameriĉkih (SAD) patenata je pokazala da je proseĉna vrednost patenata kojima se trgovalo prve godine po dobijanju patenta 130.155 USD, dok je proseĉna vrednost neprodatih patenata 42.426 USD (Serrano, 2005). Studija je, takoĊe, pokazala da se patenti koji su prethodno prodati mnogo lakše inoviraju-i mnogo lakše ponovo prodaju ili se njima trguje. Afirmacija patenata, odnosno citiranost, povećava verovatnoću trgovine. Tako je za patent koji je samo jednom citiran tokom 8 godina proraĉunata verovatnoća da će biti predmet trgovine od 0.0177; patenti sa 60 citata imaju verovatnoću trgovine od 0.038, dok patenti sa 100 citata imaju verovatnoću trgovine od 0.063. (vidi /14/). Japanska studija je pokazala da je 2002. godine vrednost licenciranih patenata u zemlji iznosila oko 30 do 40 miliona JPY, dok se vrednost patenata licenciranih izvan zemlje povećala od oko 40 miliona JPY u 1999. godini na 80 miliona JPY u 2002. godini (Motohashi, 2005). U sluĉaju bankrotstva cena intelektualne svojine i nematerijalnih dobara na trţištu pada najmanje 39% do 90%, u nekim sluĉajevima i više (vidi /15 /) Za svaki mesec koji proĊe, vrednost intelektualne svojine ili nematerijalnih dobara se smanji za 5-10% (vrednost baza podataka, ‟‟mailing‟‟ liste i tehniĉkog knowhow opada mnogo brţe od ţigova i drugih elemenata industrijske svojine). 100
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 3. METODE VREDNOVANJA INTELEKTUALNE SVOJINE Za potrebe vrednovanja intelektualne svojine /intelektualnih dobara razvijene su razliĉite metode. Troškovne, prihodne i trţišne metode se smatraju tradicionalnim ili ‟‟klasiĉnim‟‟ metodama, i razvijene su razliĉite varijacije navedenih metoda u zavisnosti od okolnosti i predmeta vrednovanja. Ĉesto su proizvodi zaštićeni sa više elemenata intelektualne svojine, radi se o setu povezanih nematerijalnih dobara, o ĉemu treba voditi raĉuna kod njihovog vrednovanja. 3.1. Vrednovanje ţigova Registrovani ţigovi ( mogu biti zaštićena imena, grafizmi, njihova kombinacija, notni zapis, spoljni oblik, kao što je boca Coca-Cole) su teritorijalno iskljuĉivo pravo, vremenski ograniĉeno na 10 godina ali se obnova registracije moţe ponoviti neograniĉen broj puta. Poznati i slavni ţigovi su izuzetno vredna nematerijalna dobra (vrednost ţiga Coca-Cola je 2010. godine iznosila 70,452 milijardi USD, uz 2% povećanja vrednosti u odnosu na 2009. godinu kada je iznosila 68,734 milijardi USD (vidi / 39/). Ţigovi su ĉesto povezani sa drugim nematerijalnim dobrima, sa kojima u ‟‟paketu‟‟ mogu biti prodati, licencirani ili biti predmet transakcija. Tako da na poĉetku procesa vrednovanja ţigova treba utvrditi koja je svrha vrednovanja i da li se utvrĊuje vrednost ţiga pojedinaĉno ili u vezi sa nekim drugim nematerijalnim dobrom, elementom intelektualne svojine. Tabela 2 prikazuje pregledno motivacije za vrednovanje ţigova (vidi /21/). Kao što se u Tabeli 2 navodi, motivacija moţe biti potpuna prodaja ţiga, aktivnosti u postupku bankrotstva, licenciranja ili ‟‟joint venture‟‟, prilikom reorganizacije kompanije, radi prodaje i iznajmljivanja, sekjurizacije, dezinvestiranja, akvizicije ili interkompanijkog transfera. Tabela 2. Motivacije za vrednovanje ţigova Motivacija za vrednovanje Zainteresovana lica Potpuna prodaja Zainteresovani za merdţere i Bankrotstvo akvizicije Licenciranje Imaoci licence, franšize ‟‟Off-Balance Sheet Financing‟‟ Akcionari ‟‟Joint Venture‟‟ Investitori Reorganizacija Investicione banke Prodaja i iznajmljivanje IP specijalisti Sekjurizacija MeĊunarodna udruţenja Dezinvestiranje Wall Street analitiĉari, na primer Akvizicija Mediji Interkompanijski transfer Ostali nosioci interesa Integrisanje kompanija Zaposleni Izvor: /21/ 101
Page 1 and 2:
industrija časopis Ekonomskog inst
Page 3 and 4:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 5 and 6:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 7 and 8:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 9 and 10:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . M
Page 11 and 12:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . p
Page 13 and 14:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . m
Page 15 and 16:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 17 and 18:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . A
Page 19:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 2
Page 22 and 23:
I . S t e f a n o v i ć , L j . R
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 35 and 36:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 37 and 38:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . N
Page 39 and 40:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . c
Page 41 and 42:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . T
Page 43 and 44:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Page 45 and 46:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 5
Page 47 and 48:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . k
Page 49 and 50:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . (
Page 51 and 52:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 53 and 54:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . i
Page 55: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 9
Page 58 and 59: V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k
Page 76 and 77: P . D . R a d o j e v i ć O d l i
Page 100 and 101: S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 124 and 125: 118
Page 126 and 127: S . F i l i p o v i ć , M . M i l
Page 142 and 143: 136
Page 144 and 145: L . B a r j a k t a r e v i ć , D
Page 156 and 157:
L . B a r j a k t a r e v i ć , D
Page 158 and 159:
V.N j e g o m i r U p r a v l j a n
Page 160 and 161:
Page 162 and 163:
Page 164 and 165:
Page 166 and 167:
Page 168 and 169:
Page 170 and 171:
Slovenia Hrvatska Srbija BiH Makedo
Page 172 and 173:
Page 174 and 175:
Page 176 and 177:
Z . S a j f e r t , M . S t a n k o
Page 178 and 179:
Page 180 and 181:
Page 182 and 183:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
184
Page 192 and 193:
D . R i z n i ć , N . M i l j i ć
Page 194 and 195:
Page 196 and 197:
Page 198 and 199:
Page 200 and 201:
Page 202 and 203:
Page 204 and 205:
Page 206 and 207:
Page 208 and 209:
202
Page 210 and 211:
B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 212 and 213:
Page 214 and 215:
Page 216 and 217:
Page 218 and 219:
Page 220 and 221:
Page 222 and 223:
Page 224 and 225:
Page 226 and 227:
Page 228 and 229:
222
Page 230 and 231:
N . M i l j i ć , I . M i h a j l
Page 232 and 233:
Page 234 and 235:
Estimated Marginal Means N . M i l
Page 236 and 237:
Page 238 and 239:
Page 240 and 241:
Page 242 and 243:
236
Page 244 and 245:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 246 and 247:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 248 and 249:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 250 and 251:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 252 and 253:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 254 and 255:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 256 and 257:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 258 and 259:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 260 and 261:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 262 and 263:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 264 and 265:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 266 and 267:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 268 and 269:
262
Page 270 and 271:
K . J a k o v č e v i ć , J . A n
Page 272 and 273:
Page 274 and 275:
Page 276 and 277:
Page 278 and 279:
Page 280 and 281:
Page 282 and 283:
Page 284 and 285:
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
Page 290 and 291:
Pregledni naučni članak UDK 338.
Page 292 and 293:
D . G n j a t o v i ć , V. A l e k
Page 294 and 295:
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Pregledni naučni članak UDK 347.
Page 306 and 307:
V. P o z n a n i ć P r o b l e m i
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Stručni članak UDK 338.512:623.7
Page 320 and 321:
I . M i l o j e v i ć , M.D . C v
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 332 and 333:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 334 and 335:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 336 and 337:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 338 and 339:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 340 and 341:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 342 and 343:
Page 344 and 345:
D . D u k i ć , T . M i l i v o j
Page 346 and 347:
Page 348 and 349:
Page 350 and 351:
Page 352 and 353:
Page 354 and 355:
Page 356 and 357:
Page 358 and 359:
Page 360 and 361:
Page 362 and 363:
Prikaz monografije MENADŢMENT KVAL
Page 364 and 365:
organizacionog uĉenja potrošaĉev
Page 366 and 367:
UPUTSTVO AUTORIMA 1. Radove slati n
Page 368 and 369:
Narudžbenica za časopis „Indust
show all

Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?