Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
izvede i ekspert za tu vrstu imovine. U sluĉaju da se procenjuje nematerijalna
imovina (patenti, recepture, brendovi, koncesije, izdavaĉka prava i dr.), angaţuju
se eksperti koji su specijalizovani za tu vrstu posla. Moţe se, prema tome, reći
da se proceniteljskom profesijom bave: profesionalni procenitelji (vrednuju
preduzeće, odnosno njegov kapital), eksperti za procenu materijalne imovine i
eksperti za procenu nematerijalne imovine.
Iako su, u našoj zemlji, prve procene vrednosti imovine i kapitala preduzeća
radjene još pre dvadeset godina, ne moţe se reći da ova vrsta profesionalnih
usluga ima danas odlike dobro definisane i utemeljene profesije. Procenom se
uglavnom bave revizorske i konsultantske firme koje, u većoj ili manjoj meri,
primenjuju odgovarajuće metodologije i standarde. Procenitelji koji rade u tim
firmama, znaĉajno se razlikuju prema stepenu kompetentnosti. U
medjunarodnim revizorskim firmama, pa i u nekim domaćim konsultantskim
firmama, procenitelji su dostigli solidan nivo kompetentnosti, a relatno mali broj
ima i sertifikate relevantnih stranih institucija. Medjutim, većina procenitelja ne
radi kvalitetno, a glavni razlozi za to su nedostatak znanja iz ove oblasti i
neprofesionalan odnos prema poslu. Sve to se odnosi na profesionalne
procenitelje, ali, u velikoj meri, vaţi i za eksperte za procenu materijalne i
nematerijalne imovine. Ovim procenama danas se uglavnom bave inţenjeri
razliĉitih struka, jer kod korisnika rezultata procene još uvek postoji pogrešna
percepcija da oni to jedini mogu da rade. Previdja se ĉinjenica, da su eksperti za
procenu imovine profesija sa dugom tradicijom u razvijenim zemljama i da se
njome bave svi oni koji su edukovani i sertifikovani za taj posao, bez obzira na
svoje ranije univerzitetsko ili neko drugo obrazovanje, kao i da ova profesija
podrazumeva vrlo specifiĉna znanja o karakteristikama imovine koja se
procenjuje, o izvorima informacija neophodnih za procenu i metodologiji ĉijom se
primenom dolazi do rezultata, odnosno do fer vrednosti imovine.
Imajući u vidu potrebu da se unapredi kvalitet vrednovanja imovine, s obzirom
da od njega direktno zavisi pouzdanost finansijskih izveštaja, kao i realnost
procena imovine koje se rade za mnoge druge svrhe (kupoprodaja, investiranje,
sudski sporovi, utvrdjivanje poreske osnovice, osiguranje, itd.), neophodno je
razviti proceniteljsku profesiju, odnosno povećati broj procenitelja i omogućiti
njihovu obuku prema savremenim standardima. Poĉetni koraci su već uĉinjeni
formiranjem Nacionalnog udruţenja procenitelja Srbije, koje, za sada, okuplja
relativno mali broj procenitelja i nastoji da se afirmiše i profiliše kao asocijacija
profesionalnih procenitelja, po ugledu na sliĉne institucije u razvijenim zemljama.
Medjutim, za ostvarenje ovog cilja, potrebno je da udruţenje okupi znatno veći
broj procenitelja koji se danas bave ovim poslom i da organizuje njihovu obuku,
sertifikovanje i kontinuirano usavršavanje. Pored toga, udruţenje bi trebalo da
donese nacionalne standarde za procenu, da ih harmonizuje sa medjunarodnim
standardima i promoviše primenu u praksi. Vaţno je, takodje, da udruţenje
stvori efektivan regulatorni okvir, koji će osigurati da se procene rade prema
pravilima struke i uz poštovanje etiĉkog kodeksa. Samo na taj naĉin će ono
postati institucija koja će biti u stanju da upravlja profesijom u javnom interesu.
Za dalji razvoj vrednovanja kao profesije, od izuzetnog znaĉaja su kompetencije
i veštine koje svaki profesionalni procenitelj poseduje. O njima se posebno
303