Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

More documents

Recommendations

Info

V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k i D e i n d u s t r i j a l i z a c i j a i r e i n d u s t r i j a l i z a c i j a p r i v r e d e S r b i j e Na kraju, kod takvog definisanja i sprovodjenja IP treba uspostavi prave odnose izmeĊu javnog i privatnog sektora u kojima će, meĊusobnom saradnjom, ograniĉenja za privredni rast biti otklonjena (vidi [11]). Odnosno, aktivni nosioci IP su društveni ili ekonomski subjekti, koji pored uĉešća u postavljanju ciljeva, uĉestvuju i u sprovoĊenju mera IP. Jako je bitno da, podruĉje regulacije industrije i nadleţnost za IP mora biti jedinstveno, i u okviru jedne institucije. TakoĊe, ni privrednici ne mogu stajati po strani, već je vaţno da se i sami zapitaju šta je to što bi oni mogli uraditi u preduzećima kako bi povećali nivo produktivnost. Poĉev od prihvatanja koncepta konkurentsih prednosti, unapreĊenja infrastrukture, ljuskih resursa, voĊenja i menadţmenta preduzeća, preko klasterizacije, razvoja organizacionih procesa, poslovnih mreţa u zemlji i inostranstvu, unapreĊenja sofisticiranosti proizvodnih procesa, kvaliteta i tehnološke inovativnosti proizvoda, do saradnje sa obrazovnim i istraţivaĉkim institucijama, unapreĊenja imidţa preduzeća, komunikacije sa kupcima i potrošaĉima, ali i ostalim ekonomskim subjektima i institucijama u privredi. Pasivna uloga privrede i oĉekivanje da će samo drţava biti odgovorna za strukturne promene, poboljšanje konkurentnosti i povećanje izvoza je pogrešna. Sve ovo upućuje da Srbija mora izgraditi sopstveni model IP. Prilikom izgradnje sopstvenog modela, moraju se uvaţiti i neke ĉinjenice vezane za IP na nivou EU, posebno definisane u okviru strategije „Evropa 2020. godine“. Zajedniĉka IP postala je suština uspeha strategije odrţivog razvoja industrije i eksplicitne reindustrijalizacije EU. Ovim je naglašeno da je industrija izvor napretka i prosperiteta EU i da direktno i indirektno doprinosi rastu produktivnosti svih sektora. Iskustva novih ĉlanica ukazuju da proces pridruţivanja i punog integrisanja u EU ukljuĉuje i neminovnu konvergenciju nacionalne IP u odnosu na zajedniĉku IP Unije, tj. prema poslovnom okruţenju i industrijskim strukturama EU (vidi [8]). 66 6. ZAKLJUĈAK I pored ĉinjenice da je industrija bila kljuĉ brzog privrednog razvoja Srbije u duţem periodu, moglo bi se oceniti da posle 2001. godine industrija nije revitalizovana. Umesto restrukturiranja i modernizacije industrije u privredi je dominantno mesto dobio sektor usluga, što je neprimereno etapi, a posebno dostignutom nivou razvoja privrede. Ovakvo kretanje dovelo je do znaĉajnih izmena u strukturi privrede, smanjenjem apsolutnog i relativnog uĉešća industrije u stvaranju BDP-a zaposlenosti, i istovremenom rastu sektora usluga. Pad uĉešća industrije i rast sektora usluga, ukazuju na proces deindustrijalizacije. Ipak, nemoţe se reći da je opadanje industrije u generisanju BDP-a i zaposlenosti posledica procesa deindustrijalizacije karakteristiĉnog za razvijene zemlje i naprednije zemlje u tranziciji. Deindustrijalizacija i devastacija industrije uzrok imaju u modelu privrednog rasta i razvoja, dubokoj i permanentnoj krizi u industriji, strukturnim neravnoteţama nastalim kao posledica primene koncepta tranzicionih, privrednih i stukturnih reformi. U
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . naprednim tranzicionim zemljama, za razliku od Srbije, veliki uticaj u ekonomskom razvoju ima industrija zahvaljujući strukturnim promenama, modernizaciji i reindustrijalizaciji. Privreda Srbije postigla je izvestan napredak u sprovoĊenju tranzicionih promena, naruĉito kroz proces privatizacije i restrukturiranja preduzeća od 2001. godine. Ipak, promename i modernizacija u industriji nisu sprovedeni dovoljno efikasno, ĉime bi se obezbedio dinamiĉniji i dugoroĉno odrţiv rast proizvodnje i zaposlenosti, ali i kako bi se ublaţe posledice globalne ekonomske krize. IzmeĊu ostalog, stanje svetske ekonomije pokazuje da su zemlje koje nemaju snaţne industrije više pogoĊene globalnom krizom, i da u dugom roku nema ozbiljnijeg ekonomskog razvoja bez snaţne industrije. Moglo bi se oceniti da i u Srbiji, u srednjem i dugom roku, nema bitnijeg napretka i odrţivog privrednog rasta bez ozbiljnijeg razvoja industrije, odnosno reindustrijalizacije. Industriju treba razvijati u skladu sa ulogom i znaĉajem koju ima u većini tranzicionih zemalja. Ohrabruje ĉinjenica da je u 2010. godini predloţen novi postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja, u kome pored poljoprivrede, investicija, kljuĉno mesto treba da ima industrija i izvoz. Strategijom izvozno orjentisane reindustrijalizacije bi se mogla obezbediti realizacija najvaţnijih ekonomskih ciljeva i poboljšanje osnovnih razvojnih indikatora. Jedan od vaţnijih aspekata izvozne strategije je indentifikovanje osnovnih pravaca razvoja industrije u cilju efikasnog podizanja njene konkurentnosti i modernizacije. To podrazumeva visok nivo prioriteta i specijalizacije izvoza, što bi znaĉilo ovladavanje proizvodnjom i plasmanom nekoliko osnovnih proizvoda, manjih grupa proizvoda ili samo nekih grana, višeg tehnološkog sadrţaja i dodate vrednosti. Istovremeno, neki proizvodi bi se proizvodili za vlastite potrebe, ali bi mogla da imaju znaĉajan izvozni potencijal. Realizacija izvozno orjentisane strategije i izmena osnovnih pravci razvoja industrije zahteva definisanje i adekvatno sprovoĊenje nove aktivne i sofisticirane industrijske politike. Industrijska politika, sa jasnim ciljevima, prioritetima, sedstvima i nosiocima, mora dobiti vaţnu ulogu, jer je ona postala jedan od suštinskih naĉina za efikasan razvoj, sprovoĊenje reindustrijalizacije i stvaranje moderne, konkurentne i odrţive industrijske osnove. LITERATURA: 1. Bruto domaći proizvod u Republici Srbiji, u stalnim cenama 2002. godine, RZS, Beograd, 2010. 2. EBRD, http://www.ebrd.com/country/sector/econo/stats/index.htm. 3. Eurostat, http://epp.eurostat.ec.europa.eu. 4. <strong>Industrija</strong> Republike Srbije, 2009., RZS, Beograd, 2010. 5. Koncept industrijskiog razvoja, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Beograd, http://www.merr.sr.gov.sr. pdf. 67
Page 1 and 2:
industrija časopis Ekonomskog inst
Page 3 and 4:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 5 and 6:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 7 and 8:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 9 and 10:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . M
Page 11 and 12:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . p
Page 13 and 14:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . m
Page 15 and 16:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 17 and 18:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . A
Page 19:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 2
Page 22 and 23: I . S t e f a n o v i ć , L j . R
Page 35 and 36: Original Scientific Paper UDK 336.
Page 37 and 38: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . N
Page 39 and 40: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . c
Page 41 and 42: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . T
Page 43 and 44: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Page 45 and 46: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 5
Page 47 and 48: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . k
Page 49 and 50: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . (
Page 51 and 52: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 53 and 54: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . i
Page 55: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 9
Page 58 and 59: V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k
Page 76 and 77: P . D . R a d o j e v i ć O d l i
Page 100 and 101: S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 122 and 123:
S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 124 and 125:
118
Page 126 and 127:
S . F i l i p o v i ć , M . M i l
Page 128 and 129:
Page 130 and 131:
Page 132 and 133:
Page 134 and 135:
Page 136 and 137:
Page 138 and 139:
Page 140 and 141:
Page 142 and 143:
136
Page 144 and 145:
L . B a r j a k t a r e v i ć , D
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
V.N j e g o m i r U p r a v l j a n
Page 160 and 161:
Page 162 and 163:
Page 164 and 165:
Page 166 and 167:
Page 168 and 169:
Page 170 and 171:
Slovenia Hrvatska Srbija BiH Makedo
Page 172 and 173:
Page 174 and 175:
Page 176 and 177:
Z . S a j f e r t , M . S t a n k o
Page 178 and 179:
Page 180 and 181:
Page 182 and 183:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
184
Page 192 and 193:
D . R i z n i ć , N . M i l j i ć
Page 194 and 195:
Page 196 and 197:
Page 198 and 199:
Page 200 and 201:
Page 202 and 203:
Page 204 and 205:
Page 206 and 207:
Page 208 and 209:
202
Page 210 and 211:
B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 212 and 213:
Page 214 and 215:
Page 216 and 217:
Page 218 and 219:
Page 220 and 221:
Page 222 and 223:
Page 224 and 225:
Page 226 and 227:
Page 228 and 229:
222
Page 230 and 231:
N . M i l j i ć , I . M i h a j l
Page 232 and 233:
Page 234 and 235:
Estimated Marginal Means N . M i l
Page 236 and 237:
Page 238 and 239:
Page 240 and 241:
Page 242 and 243:
236
Page 244 and 245:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 246 and 247:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 248 and 249:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 250 and 251:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 252 and 253:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 254 and 255:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 256 and 257:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 258 and 259:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 260 and 261:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 262 and 263:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 264 and 265:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 266 and 267:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 268 and 269:
262
Page 270 and 271:
K . J a k o v č e v i ć , J . A n
Page 272 and 273:
Page 274 and 275:
Page 276 and 277:
Page 278 and 279:
Page 280 and 281:
Page 282 and 283:
Page 284 and 285:
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
Page 290 and 291:
Pregledni naučni članak UDK 338.
Page 292 and 293:
D . G n j a t o v i ć , V. A l e k
Page 294 and 295:
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Pregledni naučni članak UDK 347.
Page 306 and 307:
V. P o z n a n i ć P r o b l e m i
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Stručni članak UDK 338.512:623.7
Page 320 and 321:
I . M i l o j e v i ć , M.D . C v
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 332 and 333:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 334 and 335:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 336 and 337:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 338 and 339:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 340 and 341:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 342 and 343:
Page 344 and 345:
D . D u k i ć , T . M i l i v o j
Page 346 and 347:
Page 348 and 349:
Page 350 and 351:
Page 352 and 353:
Page 354 and 355:
Page 356 and 357:
Page 358 and 359:
Page 360 and 361:
Page 362 and 363:
Prikaz monografije MENADŢMENT KVAL
Page 364 and 365:
organizacionog uĉenja potrošaĉev
Page 366 and 367:
UPUTSTVO AUTORIMA 1. Radove slati n
Page 368 and 369:
Narudžbenica za časopis „Indust
show all

Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?