Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

V. P o z n a n i ć P r o b l e m i v r e d n o v a n j a m a t e r i j a l n e i m o v i n e p r e d u z e ć a
sliĉnih preduzeća ili iz baza podataka o sliĉnoj imovini), kako bi uopšte mogao
da je vrednuje sa prihvatljivim stepenom pouzdanosti.
Jedna od bitnih informacija koja se koristi u vrednovanju, odnosi se na stepen
istrošenosti ili amortizovanosti nekretnina, postrojenja i opreme. Iako to ne moţe
sasvim pouzdano utvrditi, ni kada postoji dovoljno istorijskih podataka o
korišćenju proizvodnih i drugih kapaciteta, posebnu teškoću za procenitelja
predstavlja nedostatak ovakih podataka. On je karakteristiĉan u mnogim
sluĉajevima kada se vrednuje imovina, što zahteva od procenitelja da prikupljaju
podatke iz drugih evidencija (o proizvodnji ili o odrţavanju) koji posredno
indiciraju stepen istrošenosti pojedinih, vaţnijih stavki materijalne imovine.
Poboljšanje kvaliteta evidencija o imovini i njenom korišćenju, predstavlja samo
jedan od mnogih zadataka koje bi uprave preduzeća trebalo da izvrše u okviru
nastojanja da unaprede internu kontrolu i transparentnost poslovanja. Zahtevi u
pogledu jaĉanja kontrolnih mehanizama i sistema izveštavanja, sigurno će
doprineti otklanjanju manjkavosti evidencija o raznim aspektima poslovanja, pa i
o svim vrstama imovine. Drugim reĉima, uprave preduzeća će morati da vode
raĉuna i o kvalitetu evidencija koje nisu obavezne prema zakonu o
raĉunovodstvu i drugim propisima. Ukoliko se u tom domenu ne dogode
pozitivne promene, preduzeće neće imati pouzdanu osnovu za vrednovanje
imovinu, što moţe dovesti u pitanje primenu raĉunovodstvenih standarda i
kvalitet finansijskog izveštavanja. Upravama preduzeća je svakako u interesu
da finansijski izveštaji budu pozitivno ocenjeni od strane nezavisnog revizora, pa
to moţe biti jedan od bitnih faktora unapredjenja evidencija o resursima koje
preduzeće koristi i o rezultatima poslovanja.
2.3. Teškoće u primeni metodologije i standarda za procenu
Metodologija i standardi za procenu, koji se danas u svetu koriste u postupku
vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme, ne moţe se u potpunosti primeniti
u okolnostima koje su karakteristiĉne za mnoga preduzeća u našoj zemlji i za
opšti privredni ambijent. Drugim reĉima, najĉešće korišćene metode procene
moraju biti više ili manje modifikovane, što ne zavisi samo od karakteristika
preduzeća i njegove imovine, već i od dostupnosti podataka na osnovu kojih se
utvrdjuju parametri bitni za dobijanje rezultata vrednovanja.
Trţišni metod. Ovaj metod procenitelji koriste kada vrednuju imovinu (zemljište,
nekretnine, transportna sredstva, oprema univerzalnog tipa, i sl.) za koju postoji
sekundarno trţište, na kome se redovno obavlja promet iste ili sliĉne imovine.
Tada se pribavljaju podaci o trţišnim cenama imovine, na osnovu kojih se
utvrdjuje njena fer vrednost. Vrlo je vaţno da trţište bude aktivno, odnosno da
se na njemu obavlja veliki broj transakcija, jer su onda trţišne cene pouzdana
osnova za utvrdjivanje fer vrednosti imovine. Medjutim, mnoga preduzeća
raspolaţu vrlo ograniĉenom koliĉinom imovine za koju postoji sekundarno
trţište, pa se, pored trţišnog metoda, moraju primenjivati i druge metode, da bi
se mogla utvrditi fer vrednost celokupne materijalne imovine.
306