Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

V.N j e g o m i r
U p r a v l j a n j e r i z i c i m a ž i v o t n i h o s i g u r a n j a : t r ž i š t e r e o s i g u r a n j a
katastrofalne štete (vidi /15/) a prednosti koje nudi osiguravaĉima i
reosiguravaĉima kao i investitorima suštinski su identiĉne prednostima koje
nude obveznice za katastrofalne štete neţivotnim osiguravaĉima. Swiss Re je
prva kompanija koja je primenila sekjuritizaciju u cilju transfera ekstremnog rizika
smrtnosti, transakcijom Vita Capital 2003 godine. U suštini sekjuritizacija
primenjenih u oblasti ţivotnih osiguranja jeste obezbeĊenje transfera rizika ili
finansiranja rizika sredstvima investitora na trţištu kapitala. Osim transakcija
sekjuritizacije rizika smrtnosti u oblasti ţivotnih osiguranja javljaju se i
sekjuritizacije ugraĊene vrednosti a u SAD se javljaju sekjuiritzacije u cilju
finansiranja povećanih regulatornih zahteva nametnutih regulativama XXX i
AXXX kojima se zahteva postojanje znatno većih rezervi od ekonomski
opravdanih, s obzirom da se ove regulative zasnivaju na primeni zastarelih
tablica smrtnosti (vidi /14/). Iako je sekjuritizacija u novije vreme doţivela
znaĉajan uspeh, zahvaljujući promenama u regulativi, ograniĉenim kapacitetima
i povećanim forkusiranjem na upravljanje rizicima kao i ĉinjenicom velike
zainteresovanosti investitora koji primenom ovih instrumenata mogu da ostvare
optimizaciju svojih investicionih portfelja, zahvaljujući odsustvu korelacije rizika
osiguranja sa drugim rizicima u investicionim portfeljima kao i mogućnosti
ostvarenja relativno viših prinosa u odnosu na korporativne obveznice istog
kreditnog rejtinga, njen dalji razvoj nezamisliv je bez uloge reosiguravaĉa.
TakoĊe, osim prednosti sekjuritizacija ima i svoje nedostatke izraţene pre svega
u obimu vremena i troškova zbog ĉega, kratkoroĉno posmatrano, nije verovatno
oĉekivati primenu sekjuritizacije od strane većine manjih osiguravajućih
društava.
4. FINANSIJSKA KRIZA I RECESIJA I REOSIGURANJE
ŢIVOTNIH OSIGURANJA
Uzroci svetske finansijske krize bili su u domenu ekspanzije stambene izgradnje
u SAD. Kada se ispoljila kriza na stambenom trţištu, zahvaljujući odobravanju
kredita prethodno odobravanih bez uĉešća, bez uvida u kreditnu sposobnost
klijenata, ĉak i bez ikakve provere prihoda, kao i poslediĉnoj sekjuritizaciji i
emisiji kolateralizovanih duţniĉkih obligacija, ona se prelila na ĉitav finansijski
sistem SAD-a a potom zahvaljujući procesu globalizacije i na ĉitav svet.
Zahvaljujući poslediĉnom padu poverenja u finansijski sistem i redukovanju
kreditnih aktivnosti banaka, došlo je do opadanja finalne ali i investicione
potrošnje, ĉime je kontrakcija na stambenom trţištu u SAD prerasla u globalnu
recesiju. Iako sektor osiguranja nije znaĉajnije pogoĊen uticajem svetske
finansijske krize i poslediĉne recesije, posebno sektor reosiguranja, faktiĉka
nacionalizacija najveće osiguravajuće grupacije u SAD – American International
Group (AIG), kao i veliki problemi ispoljeni u radu Swiss Re-a i specijalizovanih
osiguravaĉa obveznica u SAD, ukazali su na osetljivosti i sektora osiguranja.
162