Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Privredni subjekti agroindustrijskog sektora su generisali 6,72 milijarde evra ili
31,2% ukupne bruto dodate vrednosti od ĉega pojedinaĉno posmatrano,
najveće uĉešće od 16,5% imaju privredni subjekti u oblasti prehrambenih
proizvoda i pića, gajenje ţita 7,3% i trgovine 3,6%. Na nivou sektora najbolje
poslovne rezultate je ostvario podsektor proizvodnje biljnih i ţivotinjskih masti.
Produktivnost agroindustrijskog sektora (merena odnosom novostvorene
vrednosti i broja radnika) iznosi 15,1 hiljade EUR i za 17,6% je viša od proseka
privrede Vojvodine.
2. KOMPARATIVNE PREDNOSTI VOJVODINE ZA RAZVOJ
AGROINDUSTRIJE
Vojvodina, u odnosu na druga podruĉja Republike Srbije i zemlje okruţenja ima
niz komparativnih prednosti u pogledu klimatskih uslova, kvaliteta i relativne
ureĊenosti poljoprivrednog zemljišta, kao i bogatih vodnih resursa. U prilog tome
govore i sledeći podaci:
- 88,4% ukupne teritorije ĉini poljoprivredno i šumsko zemljište;
- od ukupno 1,8 miliona ha poljoprivrednog zemljišta, 90% su površine
pogodne za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju (oranice, voćnjaci i
vinogradi);
- izuzetno visoka zastupljenost oranica (89%) u poljoprivrednom
zemljištu;
- relativno velike obradive površine po zaposlenom u poljoprivredi (9,53
ha), što u uslovima intezivne proizvodnje omogućava visoku
produktivnost i konkurentnost poljoprivrede;
- 0,86 ha obradivog zemljišta po stanovniku, što je iznad evropskog
proseka;
- preko 50.000 ha na kojima se gaje biljne kulture za proizvodnju semena;
- znaĉajni i nedovoljno iskorišćeni vodoprivredni resursi reka (Dunav 358
km, Tisa 164 km, Sava 159 km, Tamiš 111 km) i kanala DTD u duţini od
694 km, koji omogućavaju navodnjavanje na preko 500.000 ha.
Sistemi za navodnjavanje su izgraĊeni samo za 97.000 ha – od ĉega se koristi
svega izmeĊu 35.000 i 65.000 ha godišnje. Obzirom na klimatske promene i
stalni rast traţnje poljoprivrednih proizvoda, posebno treba istaći da ulaganje u
sisteme za navodnjavanje investitorima omogućava promenu proizvodne
strukture u korist biljnih kultura koje obezbeĊuju dve ţetve godišnje, uz
povećanje i stabilnost prinosa po hektaru i porast uĉešća prve klase proizvoda u
strukturi povećanog obima ukupne proizvodnje.
Pored prirodnih komparativnih prednosti, za Vojvodinu je karakteristiĉno da
poseduje dugu tradiciju u poljoprivredno-prehrambenoj proizvodnji i da ima
struĉnu i edukovanu radnu snagu. U Vojvodini postoji jaka mreţa akademskih
institucija, instituta kao i sistema savetodavnih sluţbi. Razvoj poljoprivrednoprehrambenog
sektora na ekonomiji znanja baziran je ne samo na vojvoĊanskim
fakultetima (Poljoprivredni fakultet, Tehnološki fakultet, Fakultet za biofarming,
121