Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
V.N j e g o m i r<br />
U p r a v l j a n j e r i z i c i m a ž i v o t n i h o s i g u r a n j a : t r ž i š t e r e o s i g u r a n j a<br />
bave poslovima osiguranja i reosiguranja ili ne. Navedenu problematiku<br />
najilustrativnije demonstrira primer Swiss Re-a ĉije su baziĉne operacije poslova<br />
osiguranja i reosiguranja ostvarile pozitivne rezultate ali na ĉije je ukupne<br />
rezultate negativno uticao rezultat organizacionog dela koji se bavio poslovima<br />
povezanim sa finansijskim derivatima. Naime, postalo je jasno kako finansijski<br />
dogaĊaj moţe uticati na ostvarenje rezultata ĉitavog holdinga i kako<br />
organizacioni deo koji se ne bavi poslovima osiguranja ili reosiguranja moţe<br />
svojim rezultatima znaĉajno uticati na zbirne rezultate osiguravaĉa i<br />
reosiguravaĉa. U tom smislu, korišćenje finansijskih indikatora u proceni<br />
kreditnog rizika reosiguravaĉa omogućava bolje procenjivanje mogućeg uticaja<br />
trţišnih promena na poziciju cedenta, s obzirom da su na bazi njihove primene<br />
osiguravaĉi u poziciji da razmotre razliĉite scenarije, i na pouzdaniji naĉin istraţe<br />
finansijsku stabilnost reosiguravaĉa redukujući na taj naĉin izloţenost kreditnom<br />
riziku iz poslova transfera rizika u reosiguravajuće pokriće.<br />
5. ZAKLJUĈAK<br />
Na osnovu trendova ispoljenih u prethodnom periodu i izazova koje nameće novi<br />
regulatorni okvir koji će biti uspostavljen primenom Solvency II direktive, primena<br />
alternativnih mehanizama u upravljanju rizicima i finansijska kriza, moţemo<br />
zakljuĉiti da je vrlo verovatno da će reosiguranje rizika ţivotnih osiguranja<br />
dobijati sve više na znaĉaju, kako u pogledu ukupnog uĉešća na trţištu<br />
reosiguranja i veliĉine cesija osiguravaĉa tako i u strukturi portfelja pojedinih<br />
reosiguravaĉa. Uprkos ĉinjenici da je kljuĉni motiv transfera rizika ţivotnih<br />
osiguravaĉa redukcija rizika, prvenstveno rizika smrtnosti, za oĉekivati je da će<br />
se ukljuĉivati i novi rizici, ĉime će reosiguranje i u budućnosti doprinositi<br />
smanjenju varijabilnosti rezultata osiguravaĉa i unapreĊenju solventnosti.<br />
TakoĊe, reosiguranje će nastaviti da ţivotnim osiguravaĉima obezbeĊuje i druge<br />
koristi ukljuĉujući unapreĊenje kapaciteta za prihvat novih rizika, potencijalno<br />
niţe troškove pribavljanja kapitala, ekspertsku podršku u identifikaciji, proceni i<br />
upravljanju postojećim i novim rizicima, uvoĊenju novih proizvoda osiguranja<br />
ţivota i primeni sekjuritizacije. Osim kvaliteta usluge i visine premije<br />
reosiguranja, osiguravaĉi ţivotnih osiguranja će u budućem periodu veću paţnju<br />
posvećivati i sigurnosti reosiguravaĉa, odnosno izloţenosti kreditnom riziku po<br />
osnovu poslova reosiguranja. Poslovanje sa reosiguravaĉima niţeg rejtinga biće<br />
ograniĉeno zbog povećanih troškova koji će se javiti usled povećanih kapitalnih<br />
zahteva. Reosiguravajuća društva bez adekvatnog kreditnog i rejtinga<br />
finansijske snage, odnosno bez adekvatnih mehanizama upravljanja rizikom i<br />
kapitalom koji mogu obezbediti dovoljnu veliĉinu kapitala za unapreĊenu<br />
finansijsku poziciju, imaće sve manje mogućnosti za odrţavanje i razvoj<br />
poslovanja u budućem periodu.<br />
166
Change language