Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i j a n o v i ć , J . L a z i ć P r e d u z e t n i c i u p o s l o v n i m . . .<br />
ni potrebe, ni mogućnosti da se centri standardizuju. Ubrzavanje razvoja<br />
privrede inkubacijom poslovanja je dinamiĉan razvojni proces, kojim se nastoji<br />
smanjiti broj propadanja preduzeća u poĉetnim fazama, jer je to ujedno i najteţi<br />
period za novoosnovane privredne subjekte. Analize su pokazale da je procenat<br />
propadanja inkubiranih preduzeća samo 20%, dok se u drugim sluĉajevima taj<br />
procenat kreće i do 80% preduzeća poĉetnika. (vidi /14/ str.151-159) Uspešnost<br />
preduzetniĉkog inkubatora se upravo i meri sa brojem preduzeća koja su opstala<br />
i razvila se u profitna preduzeća u procesu inkubacije, a ne prema broju<br />
inkubiranih preduzeća.<br />
Zaĉeci podrške preduzetništvu kod nas poĉeli su u vreme premijera Ante<br />
Markovića 90-tih godina, kada je formiranje tehnoloških parkova i poslovnih<br />
inkubatora predviĊeno i definisano kao znaĉajno razvojno sredstvo. Ovu ideju je<br />
odloţilo vreme nastalih sankcija i izolacije zemlje u svim segmentima, raĉunajući<br />
i privredni. Nakon 2000. godine iznova se javljaju inicijative za podršku<br />
preduzetništvu kroz inkubaciju biznisa. Velika uloga pripala je aktivnostima<br />
nevladinih organizacija, kroz javne nastupe i seminare.<br />
Preduzetniĉki inkubatori u Evropi poĉinju da se osnivaju osamdesetih godina<br />
prošlog veka. Najĉešće su koristili prostor firmi koje su otišle u steĉaj. Primer za<br />
to je preduzetniĉki inkubator, ''Barcelona Activa''- Barselona, koji je smešten u<br />
zgradi nekadašnje firme “Olivetti”. Sastoji se od mreţe tri inkubatora sa preko<br />
sto inkubiranih preduzeća. Za svaku firmu je obezbeĊeno oko sto kvadratnih<br />
metara, radnog prostora. Preduzetniĉki inkubatori u Evropi organizovani su kao<br />
društvo sa ograniĉenom odgovornošću. (vidi /10/ str. 55) Potpora preduzetniĉkih<br />
inkubatora stimulativno deluje na donošenje odluka za osnivanje preduzeća,<br />
njihov rast, opstanak u poslu i pomaţe da dobra poslovna ideja bude<br />
realizovana. Dakle, glavni efekti preduzetniĉkih inkubatora su u: brţem i lakšem<br />
zapoĉinjanju posla, olakšanom pristupu finansijskim izvorima i kreditorima u<br />
poĉetnoj start up fazi, savetodavnoj i edukativnoj pomoći novonastalim<br />
preduzećima, olakšanom pristupu domaćem i inostranom trţištu, mogućnošću<br />
brţeg povezivanja i razvoja i sliĉno.<br />
Jedna od osnovnih ciljnih grupa u lokalnom ekonomskom razvoju je promocija i<br />
zapoĉinjanje novih poslovnih poduhvata i preduzetništva. U poslednjih 30<br />
godina beleţi se rast preduzetniĉkih inkubatora u mnogim razvijenim, ali i u onim<br />
manje razvijenim zemljama. Nemaĉka na primer sada ima preko 200 poslovnih<br />
inkubatora. Prvi je osnovala 1983. godine. U SAD-u ih je preko 500. Kina kao<br />
komunistiĉka zemlja, prva je shvatila znaĉaj ovog razvojnog sredstva, tako da ih<br />
ima oko 70. U Evropskoj Uniji ih ima skoro 200, i podupirani su od strane<br />
preduzetniĉkih i inovacijskih centara (European Business and inovation Centre<br />
Network).<br />
Osnivanje preduzetniĉkih inkubatora bazira se na partnerstvu privatnog i javnog<br />
sektora, i ukljuĉuje sve relevantne faktore, zainteresovane za razvoj privrede, uz<br />
neophodnu podršku od strane regionalne agencije za razvoj. U republici Srbiji<br />
Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kroz program<br />
ENTRENSE (Enterpreneurship Training and Services) podrţavala je razvoj<br />
preduzetništva kroz inkubaciju biznisa. Program ENTRENSE finansirala je<br />
206
Change language