Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

More documents

Recommendations

Info

V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k i D e i n d u s t r i j a l i z a c i j a i r e i n d u s t r i j a l i z a c i j a p r i v r e d e S r b i j e oblasti privatizacije velikih preduzeća Srbija zaostaje odnosu na sve zemlje (indeks 2,7). Pored zaostajanja u procesu privatizacije, Srbija posebno zaostaje za većinom zemalja u restrukturiranju preduzeća. Reforme i restrukturiranje u industriji su sporiji nego što je to neophodno. Ovo utiĉe na dominantnost tradicionalne industrijske proizvodnje, nizak nivo tehniĉko-tehnološke opremljenosti i inovativnosti, nisku proizvodnu specijalizaciju i neprepoznatljivost izvoznih proizvoda na svetskom trţištu, odnosno disperzivan i strukturno nepovoljan izvozni asortiman, a smim tim i nizak stepen konkurentnosti industrije. Struktura industrije još uvek je neadekvatna i zasnovana je na radno i resursno intenzivnim podsektorima. Na visoko tehnološko zaostajanje ukazuje ĉinjenica da niski i srednje-niski tehnološki podsektori obuhvataju oko 90% preduzeća, zapošljavaju oko 75% radnika, i ostvaruju oko 73,5% proizvodnje. Srednje-visoki tehnološki podsektori obuhvataju oko 5,5% preduzeća, zapošljavaju oko 19% radnika, i uĉestvuju sa oko 24% u ukupnoj proizvodnji. Visoko tehnološki podsektori industrije obuhvataju oko 4,5% preduzeća, zapošljavaju oko 1% radnika, i uĉestvuju sa manje od 3% u ukupnoj proizvodnji (vidi [4] i [6]). Moţe se oceniti da se na osnovu EBRD indikatora Srbija nalazi na zaĉelju zemalja u tranziciji prema restrukturiranju preduzeća (vidi tabelu 9). Tabela 9. Tranzicioni indikatori restrukturiranja preduzeća 2001 2008 2009 Slovenija 3,00 3,00 3,00 Slovaĉka 4,00 4,00 4,00 Poljska 3,33 3,33 3,33 MaĊarska 4,33 4,33 4,33 Ĉeška 3,33 3,33 - Rumunija 3,33 3,67 3,67 Bugarska 2,33 2,67 2,67 Hrvatska 2,67 3,00 3,00 Srbija 1,00 2,67 2,67 58 Izvor: [2] Strukturne reforme odvijale su se brţim intenzitetom u periodu 2001-2004. godine, dok je posle 2005. godine došlo do usporavanja strukturnih promena u Srbiji. Ovu tezu potvrĊuje i Indeks strukturnih promena, koji meri brzinu promene strukture BDV izmeĊu dva perioda i baziran je na zbiru razlike uĉešća u prvoj i poslednjoj godini u svim sektorima. Od 2001 do 2008. godine kvalitet promena industrijske strukture mereno BDV iznosi 9,60 procentnih poena. U periodu 2001-2004. godine kvalitativne promena industrijske strukture iznose 6,79, da bi u periodu 2004-2008. godine one iznosile svega 3,60 procentnih poena (vidi [6]). Poĉetni pozitivni rezultati u sprovoĊenju strukturnih reformi industrije, ispoljeni su kroz rastući uticaj privatnog sektora i sektora malih i srednjih preduzeća (MSP), povećanju SDI i priliv stranog kapitala u privatizovana preduzeća. Ipak, dinamika
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . tehnoloških promena nije omogućila uspostavljanje nove strukture zasnovane na industrijama visoke tehnologije, kvalifikovanom radu i znanju, koje bi omogućili kvalitativan rast, veću konkurentnost i izvoz. TakoĊe, struktura investicija je bila neadekvatna pa je veći deo sektora razmenljivih dobara ostao tehnološki zastareo. Pri tome, 2008. i 2009. godine globalna ekonomska kriza je pogodila snaţno privredu Srbije, što se u velikoj meri odrazilo na strukturne promene u industriji. Do sada ostvareni rezultati u procesu restrukturiranja industrije, kao i struktura postojeće ponude, teško mogu uticati dinamiĉnije na rast produktivnosti rada, konkurentnosti i odgovarajući nastup na stranim trţištima. Iz tih razloga, povećanje ukupne produktivnosti i efikasnosti industrije, odnosno konkurentnosti, suštinski su povezani sa promenama u strukturi proizvodnje. Kljuĉni segmenti za sprovoĊenje strukturnih reformi su: (1) završetak privatizacionog procesa (u nekim sluĉajevima steĉaj i likvidacija preduzeća); (2) veće investicije u tehnološke inovacije i modernizaciju industrije; (3) restrukturiranje i privatizacija velikih industrijskih sistema i javnih preduzeća iz infrastrukturnih delatnosti, i (4) podsticanje razvoja sektora MSP-a. 4. STRATEGIJA IZVOZNO ORJENTISANE REINDUSTRIJALIZACIJE Globalna ekonomska kriza samo je dodatno ukazala na probleme i izuzetno nisku konkurentnost srpske industrije. Uz uvaţavanje svih njenih posledica, pokazatelji o stanju industrije podrţavaju tezu da se ona već duţe vreme (permanentno) nalazi u dubokoj krizi. Globalna kriza uticala je da neki decenijski problemi u industriji postanu izraţeniji i uoĉljivi. Povoljno meĊunarodno ekonomsko okruţenje u periodu pre krize nije iskorišćeno da se izvrše strukturne reforme u industriji, koje bi joj pomogle da je spremnije doĉeka i ublaţi negativne posledice. <strong>Industrija</strong> je umesto oporavka i razvoja, sa globalnom krizom ušla u najkritiĉniju fazu dosadašnjeg razvoja. Stoga bi mehanizmi za ublaţavanje i prevazilaţenje krize trebali da budu suštinski drugaĉiji, od kratkoroĉnih pokušaja i mera otklanjanja njenih posledica. Zapoĉinjanjem tranzicionih reformi 2001. godine, zanemarene su bitne ĉinjenice procesa ekonomskog razvoja i zakonitosti industrijalizacije, koje se mogu uoĉiti kod visoko industrijalizovanih zemalja, ali i kod aktuelnog naĉina razvoja naprednijih evropskih tranzicionih zemalja i brzorastućih ekonomija grupacije BRIC-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina). Ove zemlje reindustrijalizacijom permanentno redefinišu mesto industrije namenjujući joj vaţnu ulogu u ekonomskom razvoju. Prvi korak, ka transformaciji naše privredne je da industrija mora dobiti adekvatnu ulogu u modelu privrednog rasta i razvoja. Iskustva pokazuju da industrijski sektor deluje preko brojnih veza i multiplikativnih efekata na celokupnu privredu. U tom smislu ga je opravdano posmatrati kao „motor 59
Page 1 and 2:
industrija časopis Ekonomskog inst
Page 3 and 4:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 5 and 6:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 7 and 8:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 9 and 10:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . M
Page 11 and 12:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . p
Page 13 and 14: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . m
Page 15 and 16: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 17 and 18: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . A
Page 19: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 2
Page 22 and 23: I . S t e f a n o v i ć , L j . R
Page 35 and 36: Original Scientific Paper UDK 336.
Page 37 and 38: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . N
Page 39 and 40: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . c
Page 41 and 42: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . T
Page 43 and 44: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Page 45 and 46: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 5
Page 47 and 48: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . k
Page 49 and 50: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . (
Page 51 and 52: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 53 and 54: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . i
Page 55: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 9
Page 58 and 59: V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k
Page 76 and 77: P . D . R a d o j e v i ć O d l i
Page 100 and 101: S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 114 and 115:
S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 116 and 117:
Page 118 and 119:
Page 120 and 121:
Page 122 and 123:
Page 124 and 125:
118
Page 126 and 127:
S . F i l i p o v i ć , M . M i l
Page 128 and 129:
Page 130 and 131:
Page 132 and 133:
Page 134 and 135:
Page 136 and 137:
Page 138 and 139:
Page 140 and 141:
Page 142 and 143:
136
Page 144 and 145:
L . B a r j a k t a r e v i ć , D
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
V.N j e g o m i r U p r a v l j a n
Page 160 and 161:
Page 162 and 163:
Page 164 and 165:
Page 166 and 167:
Page 168 and 169:
Page 170 and 171:
Slovenia Hrvatska Srbija BiH Makedo
Page 172 and 173:
Page 174 and 175:
Page 176 and 177:
Z . S a j f e r t , M . S t a n k o
Page 178 and 179:
Page 180 and 181:
Page 182 and 183:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
184
Page 192 and 193:
D . R i z n i ć , N . M i l j i ć
Page 194 and 195:
Page 196 and 197:
Page 198 and 199:
Page 200 and 201:
Page 202 and 203:
Page 204 and 205:
Page 206 and 207:
Page 208 and 209:
202
Page 210 and 211:
B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 212 and 213:
Page 214 and 215:
Page 216 and 217:
Page 218 and 219:
Page 220 and 221:
Page 222 and 223:
Page 224 and 225:
Page 226 and 227:
Page 228 and 229:
222
Page 230 and 231:
N . M i l j i ć , I . M i h a j l
Page 232 and 233:
Page 234 and 235:
Estimated Marginal Means N . M i l
Page 236 and 237:
Page 238 and 239:
Page 240 and 241:
Page 242 and 243:
236
Page 244 and 245:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 246 and 247:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 248 and 249:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 250 and 251:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 252 and 253:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 254 and 255:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 256 and 257:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 258 and 259:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 260 and 261:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 262 and 263:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 264 and 265:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 266 and 267:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 268 and 269:
262
Page 270 and 271:
K . J a k o v č e v i ć , J . A n
Page 272 and 273:
Page 274 and 275:
Page 276 and 277:
Page 278 and 279:
Page 280 and 281:
Page 282 and 283:
Page 284 and 285:
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
Page 290 and 291:
Pregledni naučni članak UDK 338.
Page 292 and 293:
D . G n j a t o v i ć , V. A l e k
Page 294 and 295:
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Pregledni naučni članak UDK 347.
Page 306 and 307:
V. P o z n a n i ć P r o b l e m i
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Stručni članak UDK 338.512:623.7
Page 320 and 321:
I . M i l o j e v i ć , M.D . C v
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 332 and 333:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 334 and 335:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 336 and 337:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 338 and 339:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 340 and 341:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 342 and 343:
Page 344 and 345:
D . D u k i ć , T . M i l i v o j
Page 346 and 347:
Page 348 and 349:
Page 350 and 351:
Page 352 and 353:
Page 354 and 355:
Page 356 and 357:
Page 358 and 359:
Page 360 and 361:
Page 362 and 363:
Prikaz monografije MENADŢMENT KVAL
Page 364 and 365:
organizacionog uĉenja potrošaĉev
Page 366 and 367:
UPUTSTVO AUTORIMA 1. Radove slati n
Page 368 and 369:
Narudžbenica za časopis „Indust
show all

Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?