Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

S . F i l i p o v i ć , M . M i l j k o v i ć , I . N i k o l i ć P o t e n c i j a l i a g r o i n d u s t r i j s k o g s e k t o r a . . .
1. UVOD
D
alji privredni rast i ekonomski razvoj Vojvodine treba da se bazira na
modelu rasta koji je proinvesticiono i izvozno orijentisan. Poljoprivreda i
prehrambena industrija su strateške grane privrede sa dugom tradicijom i
izuzetnim potencijalom na kojima se moţe bazirati jaĉanje ekonomskih
performansi privrede Vojvodine.
Agroindustrijski sektor, koga ĉine proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića,
duvanskih proizvoda, Ċubriva i proizvodnja poljoprivrednih mašina, odnosno
prometni lanac (širi koncept), vodeći je sektor privrede sa izuzetnom dinamikom
i potencijalima za dalji rast o ĉemu svedoĉe i sledeći podaci za 2009. godinu.
Agroindustrijski sektor Vojvodine (ukljuĉujući i prometni lanac) ĉini 40% ukupne
industrijske proizvodnje Vojvodine i izvozno je orijentisan. Uprkos globalnoj
ekonomskoj krizi, agroindustrijski sektor Vojvodine je u poslednjih pet godina
imao proseĉnu godišnju stopu rasta izvoza od 10%. Ovaj sektor ostvaruje 30%
ukupnih izvoznih prihoda Vojvodine i ĉini 18,5% ukupne vrednosti robne
razmene Vojvodine. Znaĉaj agroindustrijskog sektora pokazuje i ĉinjenica da
preko 40% izdataka domaćinstava u Srbiji predstavljaju izdaci za hranu, piće i
duvan.[2]
Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi ĉine 29,2% vrednosti ukupnog izvoza i
11,2% vrednosti ukupnog uvoza, a spoljnotrgovinski suficit od 350 miliona EUR i
stepen pokrivenosti uvoza izvozom ovih proizvoda (171,1%) potvrĊuju liderski
doprinos poljoprivredno-prehrambenog sektora uravnoteţenju ukupnog
spoljnotrgovinskog bilansa ne samo AP Vojvodine već i Republike Srbije.
Robna struktura izvoza agroindustrijskog sektora ukazuje da 48,9% ĉini izvoz
samo tri robne grupe: kukuruz u zrnu (22,9%), šećer, melasa i med (16,4%) i
alkoholna pića (9,6%). Teritorijalna struktura izvoza ovog sektora ukazuje da
najveći deo izvoza odlazi na trţište tri susedne zemlje ĉlanice CEFTA (Bosna i
Hercegovina, Crna Gora i Makedonija), a jedino se šećer u znaĉajnijim
koliĉinama izvozi u zemlje EU (MaĊarska i Grĉka); dok na uvoznoj strani, ĉak
trećina pripada uvozu Ċubriva (sem sirovih) koja se najviše uvoze iz Rusije, dok
se najveći deo poljoprivredne mehanizacije uvozi iz Nemaĉke i Italije.
Analiza finansijskih izveštaja za 2008. godinu pokazuje da je u agroindustrijskom
sektoru (ukljuĉujući i promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda) poslovalo
4.277 ili 18,9% ukupnog broja privrednih društava i zadruga u kojima je
zaposleno 77.466 ili 28% ukupnog broja zaposlenih u AP Vojvodini.
U Vojvodini je registrovano blizu 1.500 poljoprivrednih preduzeća i zadruga, od
kojih 730 raspolaţu sa zemljištem ĉija je proseĉna veliĉina poseda oko 700 ha, a
postoji i nekoliko agroindustrijskih kompanija sa posedom preko 10.000 ha.
Pored toga, postoji oko 215.000 porodiĉnih gazdinstava sa relativno usitnjenim
posedima (proseĉno 5,12 ha) u odnosu na evropski prosek porodiĉnih farmi, sa
tendencijom njihovog udruţivanja u zadruge.
120