Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Tabela br. 10. Ukupni nivo margine plasiranje sredstava inozajmodavca u
evrima u martu 2010. godine (tabela br.8.+ tabela br.9.) u %
Rok Austrija Slovaĉka Ĉeška MaĊarska Hrvatska Rumunija Ukrajina Srbija
Crna
Gora
1 mesec 0.03 0.03 0.03 1.85 1.90 1.63 10.03 3.73 2.62
2
meseca
0.04 0.04 0.04 1.86 1.91 1.79 10.04 3.74 2.63
3
meseca
0.05 0.05 0.05 1.87 1.92 1.86 10.05 3.75 2.65
4
meseca
0.07 0.07 0.07 1.89 1.94 1.87 10.07 3.77 2.68
5 meseci 0.08 0.08 0.08 1.90 1.95 2.00 10.08 3.78 2.69
6 meseci 0.10 0.10 0.10 1.92 1.97 2.08 10.10 3.80 2.72
7 meseci 0.13 0.13 0.13 1.95 2.00 2.17 10.13 3.83 2.76
8 meseci 0.15 0.15 0.15 1.97 2.02 2.25 10.15 3.85 2.79
9 meseci 0.18 0.18 0.18 2.00 2.05 2.34 10.18 3.88 2.83
10
meseci
0.20 0.20 0.20 2.02 2.07 2.41 10.20 3.90 2.86
11
meseci
0.23 0.23 0.23 2.05 2.10 2.50 10.23 3.93 2.90
1 godina 0.25 0.25 0.25 2.07 2.12 2.58 10.25 3.95 2.92
Izvor: [26]
Nakon analize rizika zemlje, moţemo zakljuĉiti da u sluĉaju zemalja u razvoju,
kakva je Srbija, kreditni rejting ima poseban znaĉaj, s obzirom da trţište nije
dovoljno razvijeno niti postoji disciplina uĉesnika na trţištu (prema 25, Srbija se
nalazi na 83. mestu od 139 zemalja). Dobra ocena rejting agencija ima velikog
uticaja na privlaĉenje direktnih stranih investicija i kapitalnih ulaganja iz
inostranstva. TakoĊe, to je veoma znaĉajno i za banke koje posluju u toj zemlji,
jer informacija o rejtingu banke/zemlje daje signal svetskoj bankarskoj industriji o
ekonomskom zdravlju te zemlje i njenom bankarskom sistemu, što, pak za
banke u zemljama u razvoju znaĉi, dostupnost odgovarajućih kreditnih linija pod
manje ili više povoljnim uslovima. Ova slika o zemlji i njenom bankarskom
sistemu, data kroz odreĊeni rejting ili ocenu, preliskava se na krajnjeg korisnika,
duţnika po kreditu, kao dodatni trošak na referentnu kamatnu stopu kao
standard risk cost [2].
Banke su došle na naše trţište zbog visokog rizika i visoke marţe, ali prihod
banaka je sada mnogo manji po visini plasiranog kredita. Rizik zemlje, jeste
multiplikovan što je neminovno dovelo do povećanja marţe banaka – jer je to
uslovljeno povećanom cenom koštanja na inostranom trţištu.
Smanjenje kamatnih stopa ispod nivoa rizika zemlje i obavezne rezerve, je
neodvojivo od stabilizacije ekonomskih prilika, smanjene inflacije, uravnoteţenja
trgovinskog bilansa zemlje i smanjenja obavezne rezerve.
Ekonomske institucije i mehanizme opredeljuje politiĉko okruţenje i volja
politiĉke elite da se izvrše promene. Da li naša politiĉka elita ima uopšte snage i
volje da se upusti u korenite reforme, i da li mi moţemo nešto da uradimo sami?
Ako apstrahujemo subjektivnost rejting agencija, ono na šta moţemo da utiĉemo
– jesu kvantitativni pokazaltelji makroekonomskih performansi zemlje, a to znaĉi
odgovornu monetarnu i fiskalnu politiku, ne zbog zahteva MMF-a, već zbog nas
samih.
145