Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

More documents

Recommendations

Info

V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k i D e i n d u s t r i j a l i z a c i j a i r e i n d u s t r i j a l i z a c i j a p r i v r e d e S r b i j e 2) Proizvodnja mašina i ureĊaja sa proizvodima viših faza prerade i primenom savremenih tehnologija, moţe da ima ulogu trajnog obezbeĊenja motorne snage privrednog razvoja, povećanja izvozih kapaciteta i snabdevanje domaćim mašinama ostalih delova privrede i industrije. Ova oblast uĉestvuje u proizvodnji preraĊivaĉke industrije sa 3,5%, i sa 7% u njenoj zaposlenosti u 2008. godini (vidi [12]). Razvoj proizvodnje mašina moţe se zasnovati na realnim potrebama domaće privrede, rastućoj i stalnoj traţnji na svetskom trţištu, ĉinjenici da je ova oblast jedna od propulzivnijih u svetu, posebno u EU, ĉiji udeo u svetskoj trgovini preko 40%. Konkurentnost proizvodnje moţe poĉivati na korišćenju domaćih sirovina, tradiciji, znanju i iskustvu, relativno oĉuvanim kadrovskim potencijalima, ali potrebi razvoja novih kadrova sa višim nivoom kvalifikacija i obrazovanja. Kao glavne grupe u proizvodnji mašina i ureĊaja mogu se izdvojiti poljoprivredne, šumske i graĊevinske mašine, energetske mašine i oprema, alatne mašine, specijalizovane mašine i oprema za pojedine industrijske grane, mašine za proizvodnju oruţija i municije, kao i usluge odrţavanja i remonta. Proizvodnja mašina i ureĊaja zahteva tehnološku modernizaciju postojećih kapaciteta, povezivanje sa strateškim partnerima i investitorima, koncentraciju i klasterizaciju delova postojećih kapaciteta, osnivanje i razvoj novih kapaciteta, harmonizaciju domaćih sa meĊunarodnim tehniĉkim, ekološkim i drugim propisima i standardima, saradnju sa visokobrazovnim institucijma i transver njihovih znanja u praksu. 3) Proizvodnja elektronske i telekomunikacione opreme u 2008. godini uĉestvuje u strukturi BDP-a preraĊivaĉke industrije sa svega oko 0,3%, i sa 1% u zaposlenosti (vidi [12]). Natproseĉan rast kod proizvodnja elektronske opreme po odsecima trebalo bi razvijti u pavcu: (1) proizvodnje elektriĉnih mašina, aparata, procesne opreme i elektronskih sklopova, (2) proizvodnje radio, TV i telekomunikacione opreme i (3) proizvodnji preciznih i optiĉkih istrumenata. Prednost proizvodnje elektronske i telekomunikacione opreme je u proizvodima više dodate vrednosti i supstituciji uvoza. Potencijali razvoja oblasti elektronske industrije su u visokom izvoznom potencijalu na trţište EU, postojećim kapacitetima, koji sa savremenom opremom i licencnim ugovorima, mogu proizvoditi cenovno konkurentne proizvode, i kvalifikovani kadar sa tehnološkim iskustvom. Pored toga, mogu se formirati proizvodni pogoni u MSP-a. U telekomunikacionoj industriji izvoz se moţe formirati na bazi domaćeg razvoja. Mogućnosti ove industrije se nalaze u kadrovim i potencijalu visokobrazovnih institucija, koje imaju tradiciju istraţivanja i razvoja u ovoj oblasti, kao i u stavaranju poslovnih inkubatora i kalsterizaciji. Najvaţniji problemi sa kojim se susreće ova oblast su visok odliv kadrova, nedostatak izvora finansiranja proizvodnje, spor razvoj novih i savremenijih proizvoda i dinamiĉne promene tehnologije. 4) Informacione tehnologije (IT) predstavljaju sektor industrije kojim se obezbeĊuje visoko propulzivniji rast industrije i dodata vrednost. U svetu, traţnja u ovom sektoru je veća u odnosu na sve ostale sektore, a procenjuje se da će traţnja nastaviti da raste i u narednom periodu, jer poslovanje svih ostalih sektora privrede, kao i vanprivrede, jako zavisi od razvoja IT. 62
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . Razvoj ovog sektora moţe doprineti povećanju izvoznih kapaciteta, obezbeĊenju infrastrukture koja je neophodna za razvoj konkurentnije industrije, veći priliv SDI i razvoja informacionog društva. Informacione tehnologije su ĉiste tehnologije, a izvoz se moţe realizovati i putem Interneta. Razvoj u oblasti softvera mogao bi ĉiniti dominantan deo ovog sektora, pošto je on jako bitan za veliki broja proizvoda, posebno u elektronskoj industriji i telekomunikacijama (vidi [5]). Razvoj ovog sektora realno je da se koncentriše u nauĉno-tehnološkim parkovima, posebo u industrijskim centrima, koji imaju razvijenu infrastrukturi i koji su povezani sa institucijama visokog obrazovanja. Za razvoj IT sektora neophodna je dobra Internet infrastruktura i unapreĊenje elektronskog poslovanja. Zbog dinamiĉnog razvoja ovog sektora i nedostatka kadra u najrazvijenijim zemljama, veliki je odliv visoko obrazovanih kadrova i struĉnjaka iz manje razvijenih zemalja, pa i Srbije, što predstavlja ograniĉenje razvoju. 5) Jako veliku ulogu, kao i do sada, u izvozu treba da imaju proizvodi agroindustrijskog kompleksa, odnosno proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, koja je uĉestvovala sa proseĉno 15,7% u ukupnom izvozu privrede u periodu 2001-2009. godina (vidi [12]). Pored toga, prehrambena industrija moţe postati znaĉajan izvoznik zdrave (organske) hrane sa nacionalno prepoznatljivim poreklom. Izvoz ovih proizvoda, posebno na trţište EU, zahteva prilagoĊavanje domaće regulative u proizvodnji i kontrolu hrane sa zahtevima ovog trţišta. Pored unapreĊenja agro-ekoloških potencijala, neophodno je izvršiti prilagoĊavanje strukture izvoza hrane zahtevima uvozne traţnje ovog trţišta, tehnološku modernizaciju u proizvodnji i zadovoljenje standarda iz serije ISO 22000. Pored izvoza, prehrambena industrija determiniše prehrambenu sigurnost zemlje, obezbeĊuje proizvodnju sirovina za druge grane, i ima višestruki uticaj i znaĉaj za komplementaran razvoj poljoprivrede i intenzivranje proizvodnje u njoj. Znaĉajan broj grana baziranih na srednjim i niţim tehnologijama, trebalo bi razvijati za vlastite potrebe i domaće trţište, posebno putem proizvodnje u MSPa. Ove grane istovremeno mogu imati i izvozni potencijal (prerada drveta i proizvodi od drveta, proizvodi od gume i plastike, proizvodnja proizvoda od nemetala i graĊevinskog materijala). Njihovim razvojem i prilivom sredstava po osnovu izvoza stvorila bi se osnova za razvoj propulzivnijih industrijskih proizvoda. Radno intezivne grane industrije (tekstilna, koţa i obuća i industrija nameštaja) uz restrukturiranje i tehnološku modernizaciju mogu zadrţati znaĉajno uĉešće u strukturi i uticati na rešavanje problema nezaposlenosti, posebno kroz razvoj MSP-a i privlaĉenje stranih investitora. Iako tekstilna preduzeća imaju dugu tradiciju, posebno u proizvodnji odevnih predmeta i lake konfekcije, njihova perspektiva nije u doradnim poslovima (vidi [17]). Šansa ovih preduzeća jeste strategija razvoja konkurentnosti bazirana na kvalitetu, dizajnu, zadovoljenju ekskluzivnih potreba, proizvodnji malih serija i kalsterizaciji. Najznaĉajnije promene treba da pretrpe grane energetski intenzivne proizvodnje. Istovremeno sektor energetike, posebno proizvodnju i distribuciju 63
Page 1 and 2:
industrija časopis Ekonomskog inst
Page 3 and 4:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 5 and 6:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 7 and 8:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 9 and 10:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . M
Page 11 and 12:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . p
Page 13 and 14:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . m
Page 15 and 16:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 17 and 18: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . A
Page 19: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 2
Page 22 and 23: I . S t e f a n o v i ć , L j . R
Page 35 and 36: Original Scientific Paper UDK 336.
Page 37 and 38: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . N
Page 39 and 40: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . c
Page 41 and 42: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . T
Page 43 and 44: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Page 45 and 46: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 5
Page 47 and 48: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . k
Page 49 and 50: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . (
Page 51 and 52: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 53 and 54: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . i
Page 55: I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 9
Page 58 and 59: V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k
Page 76 and 77: P . D . R a d o j e v i ć O d l i
Page 100 and 101: S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 118 and 119:
S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 120 and 121:
Page 122 and 123:
Page 124 and 125:
118
Page 126 and 127:
S . F i l i p o v i ć , M . M i l
Page 128 and 129:
Page 130 and 131:
Page 132 and 133:
Page 134 and 135:
Page 136 and 137:
Page 138 and 139:
Page 140 and 141:
Page 142 and 143:
136
Page 144 and 145:
L . B a r j a k t a r e v i ć , D
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
V.N j e g o m i r U p r a v l j a n
Page 160 and 161:
Page 162 and 163:
Page 164 and 165:
Page 166 and 167:
Page 168 and 169:
Page 170 and 171:
Slovenia Hrvatska Srbija BiH Makedo
Page 172 and 173:
Page 174 and 175:
Page 176 and 177:
Z . S a j f e r t , M . S t a n k o
Page 178 and 179:
Page 180 and 181:
Page 182 and 183:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
184
Page 192 and 193:
D . R i z n i ć , N . M i l j i ć
Page 194 and 195:
Page 196 and 197:
Page 198 and 199:
Page 200 and 201:
Page 202 and 203:
Page 204 and 205:
Page 206 and 207:
Page 208 and 209:
202
Page 210 and 211:
B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 212 and 213:
Page 214 and 215:
Page 216 and 217:
Page 218 and 219:
Page 220 and 221:
Page 222 and 223:
Page 224 and 225:
Page 226 and 227:
Page 228 and 229:
222
Page 230 and 231:
N . M i l j i ć , I . M i h a j l
Page 232 and 233:
Page 234 and 235:
Estimated Marginal Means N . M i l
Page 236 and 237:
Page 238 and 239:
Page 240 and 241:
Page 242 and 243:
236
Page 244 and 245:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 246 and 247:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 248 and 249:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 250 and 251:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 252 and 253:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 254 and 255:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 256 and 257:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 258 and 259:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 260 and 261:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 262 and 263:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 264 and 265:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 266 and 267:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 268 and 269:
262
Page 270 and 271:
K . J a k o v č e v i ć , J . A n
Page 272 and 273:
Page 274 and 275:
Page 276 and 277:
Page 278 and 279:
Page 280 and 281:
Page 282 and 283:
Page 284 and 285:
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
Page 290 and 291:
Pregledni naučni članak UDK 338.
Page 292 and 293:
D . G n j a t o v i ć , V. A l e k
Page 294 and 295:
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Pregledni naučni članak UDK 347.
Page 306 and 307:
V. P o z n a n i ć P r o b l e m i
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Stručni članak UDK 338.512:623.7
Page 320 and 321:
I . M i l o j e v i ć , M.D . C v
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 332 and 333:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 334 and 335:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 336 and 337:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 338 and 339:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 340 and 341:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 342 and 343:
Page 344 and 345:
D . D u k i ć , T . M i l i v o j
Page 346 and 347:
Page 348 and 349:
Page 350 and 351:
Page 352 and 353:
Page 354 and 355:
Page 356 and 357:
Page 358 and 359:
Page 360 and 361:
Page 362 and 363:
Prikaz monografije MENADŢMENT KVAL
Page 364 and 365:
organizacionog uĉenja potrošaĉev
Page 366 and 367:
UPUTSTVO AUTORIMA 1. Radove slati n
Page 368 and 369:
Narudžbenica za časopis „Indust
show all

Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?