Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .<br />
Ponudu reosiguravajućeg pokrića za rizike osiguranja ţivota nudi relativno mali<br />
broj reosiguravaĉa u odnosu na broj reosiguravaĉa koji je prisutan za rizike<br />
neţivotnih osiguranja. Naime, trţište ţivotnog reosiguranja je visoko<br />
koncentrisano s obzirom da je prvih 10 reosiguravaĉa imalo 80% trţišnog<br />
uĉešća u 2007 godini. Prema podacima Munich Re-a, vodeća dva<br />
reosiguravaĉa ţivota, Munich Re i Swiss Re, imala su 44% ukupnog trţišnog<br />
uĉešća u 2008. godini. U prvih deset reosiguravaĉa ţivota prema veliĉini<br />
trţišnog uĉešća spadaju još i Transamerica Re, Berkshire Hathaway, RGA,<br />
Hannover Re, SCOR, Partner Re, XL Re i ostali. Visoka koncentrisanost trţišta<br />
reosiguranja ţivota, nastala kao posledica brojnih spajanja i pripajanja u<br />
poslednjih deset godina, predstavlja znaĉajno ograniĉenje za osiguravaĉe, u<br />
pogledu mogućnosti redukovanja kreditnog rizika, pristupa ekspertizi kao i u<br />
pogledu redukovane mogućnosti izbora a time pregovaraĉke snage prilikom<br />
zakljuĉivanja poslova transfera rizika u reosiguranje.<br />
3. TRENDOVI<br />
Razlozi za korišćenje reosiguranja mogu varirati od potrebe zaštite od<br />
statistiĉkih fluktuacija ostvarenja rizika, preko potrebe zaštite od katastrofalnih<br />
rizika kao što su pandemije do potreba redukcije regulatorno zehtevane veliĉine<br />
kapitala. Razvojem novih vrsta ţivotnih osiguranja, kao što su ţivotna i rentna<br />
osiguranja vezana za jedinice investicionih fondova, nastaje i potreba<br />
transferisanja brojnih novih rizika, kao što su rizici povezani sa finansijskim<br />
garancijama, ukljuĉenim opcijama, na primer, u sluĉaju varijabilnog anuitetnog<br />
osiguranja, rizika dugoveĉnosti i drugih rizika. MeĊutim, iako reosiguravaĉi<br />
ţivotnih osiguranja poĉinju da usmeravaju paţnju i na druge rizike, kljuĉni<br />
predmet transfera ţivotnih reosiguravaĉa ostaje rizik smrtnosti, zbog ĉega<br />
osiguravaĉi i reosiguravaĉi moraju posebnu paţnju posvećivati trendovima u<br />
domenu rizika smrtnosti. Iz godine u godinu dolazi do redukcije ovog rizika, s<br />
obzirom da se kontinuirano povećava broj odraslih osoba. Na primer, procene<br />
su da će do 2045. godine, broj osoba preko 60 godina prevazići, po prvi put u<br />
istoriji, broj dece, odnosno osoba ispod 15 godina, pri ĉemu je proces starenja<br />
najkarakteristiĉniji za Evropu, s obzirom da je broj odraslih osoba preko 60<br />
godina prevazišao broj dece još 1995. godine (vidi /22/). Sliĉne su tendencije i u<br />
zemljama regiona bivše SFRJ. Slikom 1 predstavljeno je kretanje proseĉno<br />
oĉekivane duţine ţivota u pojedinim zemljama bivše SFRJ a slikom 2 uĉešće<br />
osoba preko 60 godina u ukupnoj populaciji u ovim zemljama. Osnovni je<br />
zakljuĉak da je prisutan trend porasta dugoveĉnosti, odnosno smanjenja rizika<br />
smrtnosti.<br />
Kontinuirano redukovanje rizika smrtnosti i ostvarenje pozitivnih investicionih<br />
rezultata doveli su do naglog redukovanja premija reosiguranja poĉetkom novog<br />
milenijuma ali je vremenom, zahvaljujući konzervativnijem pristupu procenama<br />
dobitaka po osnovu produţenja proseĉnog ţivotnog veka, došlo do povećanja<br />
premija reosiguranja. Povećanje premija reosiguranja javlja se zahvaljujući<br />
konzervativnijem pristupu odreĊivanja premija, uzimanjem u obzir povećanih<br />
157
Change language