Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

V. P o z n a n i ć P r o b l e m i v r e d n o v a n j a m a t e r i j a l n e i m o v i n e p r e d u z e ć a
Vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme, a u dobroj meri i zaliha, radi
ispunjavanja zahteva sadrţanih u medjunarodnim raĉunovodstvenim
standardima, karakteriše se brojnim problemima u praktiĉnoj primeni
metodologije i medjunarodnih standarda u ovoj oblasti. To nije samo sluĉaj u
našoj zemlji, već i u drugim zemljama u kojima trţišna privreda nije dovoljno
razvijena, što nepovoljno utiĉe na kvalitet finansijskog izveštavanja, odnosno na
pouzdanost raĉunovodstvenih iskaza sadrţanih u izveštajima. Imajući u vidu
potrebu da se praksa vrednovanja i finansijskog izveštavanja unapredjuje i da se
u toj oblasti postepeno prevazidju sadašnje slabosti, u nastavku će biti
razmotreni nekoliko osnovnih problema u vrednovanju materijalne imovine i
sugerisane mogućnosti za njihovo rešavanje.
Medjunarodni standardi za procenu, u delu koji se odnosi na procenu za svrhe
finansijskog izveštavanja (International Valuation Standards, Seventh Edition,
IVSC, 2005, str. 121 i 123), sadrţe uputstvo za revalorizovanje sredstava,
odnosno za utvrdjivanje fer vrednosti i za utvrdjivanje vrednosti u upotrebi. U
njemu se kaţe da fer vrednost nekretnina, postrojenja i opreme utvrdjuje
profesionalni procenjivaĉ na osnovu podataka o trţišnoj vrednosti tih sredstava.
Ukoliko za specifiĉne kategorije sredstava nema podataka o trţišnoj vrednosti ili
ako se neka sredstva vrlo retko prodaju (osim kada se prodaje preduzeće u
celini), onda se fer vrednost utvrdjuje troškovnim ili prinosnim metodama. Za
utvrdjivanje vrednosti u upotrebi, u medjunarodnim standardima za procenu,
preporuĉuju se metode zasnovane na prinosima koji se oĉekuju od upotrebe
sredstava. Primena uputstva za utvrdjivanje fer vrednosti, izvodi se u praksi uz
niz problema koji se javljaju uglavnom zbog: (1) nedostatka kvalifikovanih
procenitelja, (2) nesredjenih evidencija o imovini i (3) teškoća u primeni
metodologije i standarda za procenu.
302
2.1. Nedostatak kvalifikovanih procenitelja
Kada se govori o proceniteljima, onda je potrebno praviti razliku izmedju
profesionalnih procenitelja koji se bave vrednovanjem imovine i kapitala
preduzeća, primenjujući odgovarajuću metodologiju i standarde procene i
eksperata za procenu pojedinih stavki materijalne i nematerijalne imovine koje,
prema potrebi, angaţuju profesionalni procenitelji. Eksperti takodje primenjuju
specifiĉne metode i standarde, u zavisnosti od vrste imovine koju procenjuju. U
mnogim sluĉajevima, vrednovanje ne moţe biti izvršeno ako u njemu, pored
profesionalnih procenitelja, ne uĉestvuju i eksperti specijalizovani za procenu
nekretnina, eksperti za procenu postrojenja i opreme i eksperti za procenu
nematerijalne imovine. Ovo se posebno odnosi na sluĉajeve u kojima se, u
postupku procene vrednosti kapitala preduzeća, procenjuje njegova imovina.
Naime, profesionalni procenitelji ne mogu, po prirodi stvari, biti osposobljeni za
procenu vrlo heterogene kategorije imovine, kao što su nekretnine, postrojenja i
oprema, a posebno za procenu nematerijalne imovine. Ovde se posebno imaju
u vidu specifiĉne karakteristike takve imovine u razliĉitim privrednim granama i
delatnostima. Medjutim, ako je cilj da se samo utvrdi vrednost neke od stavki
materijalne ili nematerijalne imovine, onda takvu procenu moţe samostalno da