Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

S . M . M u š i c k i , D . S a j f e r t , S . C v i j a n o v i ć I s t r a ž i v a n j e u t i c a j a o s v e t l j e n j a . . .
Za sve tri radna mesta na kojima je snimano i analizirano osvetljenja, utvrĊeno
je da intenzitet osvetljejnja odgovara zahtevanim uslovima (zona od 150 do 350
lx za ovakva radna mesta) za sva radna mesta. Sistem osvetljenja je direktan ili
poludirektan, sa dopunskim osvetljenjem. Svetiljke su najĉešćće široki limeni
reflektori, a primenjuju se sve vrste sijalica. Prilikom izbora visine osvetljenja i
boje svetlosti uzeta je u obzir vrsta posla koja se obavlja. Za merenja prirodnog i
veštaĉkog osvetljenja na pomenutim radnim mestima korišćena je fotometrijska
metoda, a instrument koji je korišćen za merenje intenziteta svetlosti je
luksometar, tako da se ova metoda naziva i luksometrijska metoda. Izmerene
vrednosti osvetljenosti oĉitane su u luksima. Luksometar se sastoji iz fotoćelije,
galvanometra sa skalom za oĉitavanje osvetljenosti i filtera sa koeficijentom
apsorcije svetlosne energije oznaĉene na filteru. Skala luksometra sadrţi dve
vrste podeoka. Za osvetljenje od 0 - 100 lx koristi se jedna podela, a za
osvetljenost od 100 - 1000 lx druga podela. Luksometar se prilikom merenja drţi
u horizontalnom poloţaju, a fotoćelija horizontalno na površini u kojoj se meri
intenzitet osvetljenja. Merenje osvetljenosti luksometrom zasniva se na principu
pretvaranja svetlosne energije u elektriĉnu pomoću fotoelektriĉne ćelije.
Izlaganjem selena i slicijumskih fotoelementa svetlosti, stvara se elektriĉna
struja. Intenzitet nastale elektriĉne struje izmeren ampermetrom proporcionalan
je koliĉini svetlosti koja dospeva do fotoelemenata.
Periodiĉnim merenjima intenziteta osvetljenja i preduzimanje mera na
obezbeĊenju kvalitetnog osvetljenja na radnim mestima obezbeĊuje se:
- odgovarajuće osvetljenja za efikasno i bezbedno obavljanje radnih
zadataka;
- izbegavanje zasenjenosti koja utiĉe na bezbednost i efiksanost rada;
- da izvori osvetljenja i osvetljenje površine ne utiĉu negativno na ĉulo
vida zaposlenih;
- izbegavanje jakih kontrasta i zaslepljujuće refleksije u vidnom polju
zaposlenih što utiĉe na njihovo ĉulo vida;
- da u radnom okruţenju ne dolazi do jakog iskrenja, treptanja i vibracija
svetla što dovodi od vizuelnog stresa;
5. ZAKLJUĈAK
Produktivnost rada, smanjenje škarta i smanjenje broja povreda na radu,
smanjenje zamora radnika zavisi od dobre osvetljenosti fabriĉke hale. Osnovni
zadatak kvalitetnog osvetljenja je da omogući zaposlenom rad sa istom
taĉnošću i produktivnošću kao i pri dnevnoj svetlosti. Zbog ĉestog
zanemarivanja i nedovoljnog poklanjanja paţnje organizacionim merama u vezi
sa obezbeĊenjem pravilnog osvetljenja u radnoj sredini, u radu je potenciran
znaĉaj kvalitetnog osvetljenja. Osvetljenje je razmatrano kao karakteristiĉni
parametar uticaja na radnu sredinu i neophodan uslov za bezbednu realizaciju
334