Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k i D e i n d u s t r i j a l i z a c i j a i r e i n d u s t r i j a l i z a c i j a p r i v r e d e S r b i j e
Kretanje proizvodnje u industriji dovelo je do drastiĉnog smanjenja uĉešća
industrije u strukturi BDP-a, odnosno bruto dodatoj vrednosti (BDV), u periodu
2001-2009. godine. Struktura privrede, odnosno struktura sektora i njihovo
uĉešće u stvaranju BDP-a, izmenjena je znaĉajnim smanjenjem uĉešća
industrije u korist usluga. Sektor usluga je diktirao tempo i visinu stvaranja BDPa
(vidi tabelu 3).
Tabela 3. Struktura BDP-a Srbije, 2001-2009. godina, u %
Sektori 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Poljoprivreda, lov, šum. vod. i
ribarstvo
13,7 13,3 12,2 13,3 12,0 14,4 9,8 10,1 10,6
Industrija 21,6 21,2 19,9 19,6 18,7 18,7 17,2 17,3 15,9
GraĊevinarstvo 3,3 3,0 3,3 3,1 3,0 3,1 3,2 3,2 2,7
Trgovina na veliko i malo 6,3 7,2 7,9 8,0 9,8 10,3 11,6 11,7 11,0
Saobraćaj, skladištenje i veze 7,0 7,2 7,8 8,2 9,6 11,8 13,2 14,1 15,6
Poslovi sa nekretninama 13,7 14,1 14,1 13,2 12,9 12,8 12,3 12,3 12,9
Ostale usluge 22,6 21,3 18,6 18,2 16,9 12,7 16,1 15,0 15,4
BDV 88,2 87,3 83,8 83,6 82,9 83,8 83,4 83,7 84,1
Porezi - subvencije na proizvodnju 11,8 12,7 16,2 16,4 17,1 16,2 16,6 16,3 15,9
Izvor: [1]
Uĉešće industrije u BDP-u 2009. godine je iznosilo 15,9%, a 1990. godine je bilo
44,4%, što ukazuje na veliĉinu pada i teţinu problema u kojima se nalazi
industrija. U naprednijim zemljama tranzicije, industrija ima veliku ulogu u
razvoju, tako da se njeno uĉešće zadrţalo na visokom nivou u BDP-u. U
posmatranom periodu, proseĉno uĉešće industrije kod naprednijih tranzicionih
zemalja, i nekih zemalja u okruţenju (osim Hrvatske 18,3%), kreće se u rasponu
od 24,5% do 38,4% BDP-a. Najveće proseĉno uĉešće industrije u stvaranju
BDP-a ima Ĉeška, i ono je u 2005. godini iznosilo ĉak je 40,4% BDP-a (vidi
tabelu 4).
Tabela 4. Uĉešće industrije nekih zemalja u tranziciji u BDP-u, %
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2001-08
Slovenija 30,1 29,6 25,3 24,7 24,0 23,8 23,4 22,8 25,5
Slovaĉka 25,2 23,5 25,9 27,1 26,4 28,2 27,9 27,0 26,4
Poljska 27,0 26,5 29,2 30,8 30,7 31,3 26,3 25,4 28,4
MaĊarska 26,9 26,2 25,6 25,8 25,9 26,0 25,5 25,1 25,9
Ĉeška 37,5 37,5 38,2 40,2 40,4 36,2 38,7 38,7 38,4
Rumunija 28,2 28,4 25,0 24,7 24,6 24,3 24,4 22,9 25,3
Bugarska 25,2 25,6 20,6 26,0 26,1 24,1 24,1 - 24,5
Hrvatska 20,4 19,4 18,0 18,2 17,9 17,7 17,6 17,5 18,3
Srbija 21,6 21,2 19,9 19,6 18,7 18,7 17,2 17,3 18,0
Izvor: [3] i [12]
Sliĉna situacija je i sa kretanjem zaposlenost u industriji i njenog uĉešća u
ukupnoj zaposlenosti privrede u periodu 2001-2009. godine. Višegodišnja
tendencija opadanja broja zaposlenih u privredi prisutna je i u industriji. Ipak,
proseĉne stope promene zaposlenosti pokazuju da je pad u industriji (6,6%)
mnogo veći nego u privredi (1,3%). Drastiĉan pad zaposlenosti u industriji
54