Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Industrija 2/2011 - Ekonomski institut
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .<br />
Posebno znaĉajan potencijal za razvoj ţivotnih reosiguranja predstavljaju<br />
proizvodi osiguranja ţivota koji ukljuĉuju finansijske garancije. Uloga ţivotnih<br />
reosiguravaĉa biće znaĉajna imajući u vidu i ĉinjenicu da su oni u proseku bili<br />
manje izloţeni uticaju finansijske krize, zahvaljujući konzervativnijim<br />
investicionim strategijama i fokusiranju na rizik smrtnosti a manje na ostale<br />
rizike, kao i ĉinjenicu da ţivotni osiguravaĉi imaju manje opcija za upravljanje<br />
rizicima na raspolaganju nego pre ostvarenja krize, iskazuju veće interesovanje<br />
za ukljuĉivanjem novih rizika i teţe ka diverzifikaciji programa reosiguranja na<br />
više reosiguravaĉa.<br />
MeĊutim, kriza i poslediĉna recesija nametnuli su i ograniĉenje razvoju ţivotnih<br />
reosiguranja. Naime, najveća izloţenost osiguravaĉa u poslovima reosiguranja<br />
kao i reosiguravaĉa u poslovima retrocesija jeste izloţenost kreditnom riziku,<br />
odnosno riziku da reosiguravaĉ ili retrocesionar neće biti u mogućnosti da svoje<br />
obaveze po nastupanju osiguranog sluĉaja izmiri, a ostvarenje finansijske krize<br />
je u velikoj meri doprinelo uvećanju ovog rizika. Na kljuĉni znaĉaj kreditnog rizika<br />
prilikom transferisanja rizika u reosiguranje ukazuje i rezultati studije sprovedene<br />
u SAD (vidi /3/) na osnovu koje je utvrĊeno da će kljuĉni kriterijum u proceni<br />
reosiguravaĉa u budućem periodu biti njegova kreditna snaga a ne veliĉina<br />
premije, kao što je to tradicionalno bio sluĉaj. Kreditni rizik, odnosno rizik<br />
nesolventnosti reosiguravaĉa je inherentan prirodi poslova reosiguranja. Pod<br />
kreditnim rizikom u ovom smislu podrazumeva se rizik da reosiguravaĉ neće biti<br />
u stanju da u roku dospelosti izmiri svoje obaveze po osnovu nadoknade,<br />
odnosno uĉešća u nadoknadi šteta osiguravaĉa a koji proizilazi iz ĉinjenice da<br />
reosiguranje kao i osiguranje predstavlja obećanje isplate mogućih šteta u<br />
budućnosti u zamenu za odreĊeni iznos premije u sadašnjosti. Rizik ima<br />
materijalne posledice s obzirom da je osiguravajuće društvo uvek u obavezi da<br />
odgovori zahtevima osiguranika. Naime, ugovor o reosiguranju je nazavisan od<br />
ugovora o osiguranju iz ĉega proizilazi da reosiguravaĉ ne formira nikakv pravni<br />
odnos sa osiguranikom već je prema osiguraniku, u skladu sa uslovima ugovora<br />
o osiguranju, u potpunosti odgovoran osiguravaĉ. Iz navedenog proizilazi da u<br />
sluĉaju nesolventnosti reosiguravajućeg društva, kada nastane osigurani sluĉaj<br />
osiguravajuće društvo neće biti obeštećeno za udeo reosiguravaĉa u šteti već će<br />
štetu u potpunosti morati pokriti iz sopstvenih sredstava. Dakle, u sluĉaju<br />
ostvarenja kreditnog rizika osiguravajuće društvo će snositi iste posledice kao i<br />
da nije došlo do zakljuĉenja ugovora o reosiguranju. Ovim rizikom osiguravajuća<br />
društva upravljaju na razliĉite naĉine koji ukljuĉuju paţljivu analizu<br />
reosiguravaĉa, uslova ugovora o reosiguranju, ocene finansijske snage<br />
reosiguravaĉa od strane rejting agencija i sl. U cilju redukovanja ovog rizika<br />
obezbeĊenjem visokog rejtinga, male koncentracije rizika, kapaciteta i kvaliteta<br />
aktive, reosiguravaĉi moraju da obezbede dovoljnu veliĉinu kapitala primenom<br />
sveobuhvatnog upravljanja aktivom i pasivom koja će obezbediti usaglašenost<br />
rizika investiranja sa obavezama uz obezbeĊenje adekvatnih investicionih<br />
prinosa.<br />
Finansijska kriza je naglasila znaĉaj procene finansijske snage reosiguravaĉa ali<br />
ne na bazi do sada primenjivanog izolovanog procenjivanja ĉlanica entiteta<br />
pojedinih grupacija već ĉitavih grupacija ne zavisno da li se povezani entiteti<br />
165
Change language