Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

S . F i l i p o v i ć , M . M i l j k o v i ć , I . N i k o l i ć P o t e n c i j a l i a g r o i n d u s t r i j s k o g s e k t o r a . . .
konfiskata u klaniĉnoj industriji – budući da su kapaciteti postojećeg objekta te
namene u Somboru i Baĉkoj Topoli nedovoljni za potrebe Vojvodine. Pored
svega navedenog, podruĉje Vojvodine ima pogodnosti za investicije u šaranske
ribnjake i razvoj pĉelarstva, kao i preradu ribe i pĉelinjih proizvoda.
Mogućnosti za strana direktna ulaganja u proizvodnju industrijskog bilja su
relativno male, jer trţište i proizvodnju drţe velike multinacionalne kompanije.
Potencijali za investicije su pogoni za proizvodnju biogoriva i preradu otpada i
sekundarnih sirovina iz poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje hrane.
Pored navedenih oblasti koje mogu biti interesantne za strane investitore,
izdvojili bismo posebne trţišne niše kao što su: organska proizvodnja i prerada
proizvoda organskog porekla, proizvodnja i prerada lekovitog bilja, uzgoj i
prerada gušĉijeg, paĉijeg i ćurećeg mesa. U Vojvodini su osnovana dva
regionalna centra trţišno prepoznatljiva za organsku poljoprivredu (Udruţenje
„Terras“ u Subotici i „Zdravo Organic“ u Selenĉi), uz mogućnost razvoja sliĉnih i
u drugim podruĉjima – posebno sa stimulativnim subvencijama od 400 EUR po
ha koje se iz agrarnog budţeta od ove godine dodeljuju za površine sertificirane
za organsku poljoprivredu. Pored toga, postoji znaĉajan kontigent nusproizvoda
u poljoprivrednoj proizvodnji kao potencijala za alternativne izvore energije
(biomasa i teĉni stajnjak za proizvodnju biogasa).
132
5. MERE DRŢAVNE PODRŠKE
PreovlaĊujući izvor ulaganja u poljoprivredu Srbije (a time i Vojvodine, budući da
je finansiranje centralizovano) od polovine devedesetih godina prošlog veka
potiĉe iz agrarnog budţeta, koji je stanovništvu na selu, proizvoĊaĉima koji ţive
od ove proizvodnje, od izuzetne vaţnosti. U današnjim uslovima nijedan
poljoprivredni proizvoĊaĉ ne moţe da opstane bez zaštite i subvencija drţave. S
druge strane, agrarni budţet je znatno oscilirao, a u poslednje tri godine je
zabeleţio tendenciju i apsolutnog i relativnog opadanja. Posebno, posle dva
rebalansa nacionalnog budţeta u 2009. godini, on je opao u apsolutnom iznosu.
U uslovima ekonomske krize i velikog pada privredne aktivnosti, planom budţeta
za 2009. godinu agrarni budţet je sveden na 2,2% ukupnog budţeta, a
rebalansom na ispod 2,6%.
Nestabilnost agrarne politike je karakteristiĉna za posmatrani period.
Karakteristiĉne su tri faze (u proteklih sedam godina) u agrarnoj politici Srbije.
Prva faza je usmerena ka cenovnoj podršci. Druga faza karakteriše se
ukidanjem cenovne podrške i prelazi se na podršku investicijama i ruralnom
razvoju. Treća faza karakteristiĉna je po uspostavljanju plaćanja po površini
obradivog zemljišta i po grlu stoke [8].
Cene poljoprivredno-prehrambeni proizvoda su potpuno liberalizovane, a
zaštitne cene ne postoje ni za osnovne poljoprivredno-prehrambene proizvode.
Premije i ostale stimulacije dobijaju samo registrovana poljoprivredna
gazdinstva, kojih je samo oko 15% ukupnog broja poljoprivrednih proizvoĊaĉa u
Republici. Uvedena je nova mera subvencije od “100 evra“ (u 2009. godini od