Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

More documents

Recommendations

Info

V.N j e g o m i r U p r a v l j a n j e r i z i c i m a ž i v o t n i h o s i g u r a n j a : t r ž i š t e r e o s i g u r a n j a zahteva po osnovu rezervisanja (specifiĉno za SAD) kao i unapreĊene pregovaraĉke snage. Smatramo da je konsolidacija u okviru sektora ţivotnog reosiguranja imala opredeljujući uticaj na rast premija uprkos pozitivnim tendencijama u pogledu rizika smrtnosti. Posebno znaĉajni primeri spajanja i pripajanja u novom milenijumu su pripajanja GE Insurance Solutions od strane Swiss Re-a i Revios Ruckversicherung od SCOR-a, kao i faktiĉka nestajanja reosiguravaĉa Lincoln Re, Allianz Life Re i ING Re. Zahvaljujući postignutoj visokoj koncentrisanosti na trţištu ţivotnog reosiguranja smatramo da u budućem periodu ne bi trebalo da doĊe do znaĉajnijih aktivnosti konsolidacije ali će doći do daljeg povećanja trţišnog uĉešća vodećih reosiguravaĉa na štetu malih, zahvaljujući njihovim prednostima u pogledu mogućnosti disperzije rizika, finansijske snage ali i kvaliteta usluga koju mogu da ponude. Izvor: prema /23/ Slika 1: Tendencije u proseĉno oĉekivanoj duţini ţivota Izvor: prema /23/ Slika 2: Procentualno uĉešće osoba iznad 60 godina u ukupnoj populaciji 158
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . Poslednjih godina zabeleţen je znaĉajan rast ukupnog obima premija u oblasti ţivotnih reosiguranja, zahvaljujući inovacijama u oblasti ponude ali i regulatornim zahtevima. Ukupne premije ţivotnog reosiguranja su sa 7 milijardi dolara u 1990. godini porasle na 27 milijardi u 2003., 46 milijardi u 2006. i 67 milijardi dolara u 2007. godini. Premije ţivotnog reosiguranja su se u 2007. godini u odnosu na 1990. godinu povećale za skoro 10 puta, odnosno u odnosu na 2006. godinu za oko 42%. Tempo rasta premija ţivotnih reosiguranja znatno je brţi nego tempo rasta premija neţivotnih reosiguranja, koja su sa 60 milijardi iz 1990. godine porasla na 141 milijardu dolara u 2003. godini a zatim pala na 123 milijarde u 2007. godini, što u relativnom smislu, predstavlja povećanje za nešto više od 2 puta u 2007. godini u odnosu na 1990. godinu. U istom periodu, ukupne premije reosiguranja povećane su za oko 2 puta, što svedoĉi o znatno većem proporcionalnom uĉešću premija neţivotnih reosiguranja u ukupnim premijama reosiguranja. MeĊutim, u poslednje vreme zabeleţen je i porast uĉešća premija ţivotnih reosiguranja u ukupnim premijama reosgiuranja. Na primer, u 2007. godini (vidi /5/) od ukupno 190 milijardi bruto premije reosiguranja, 123 milijarde, odnosno oko 65%, su ĉinile premije neţivotnih reosiguranja a oko 67 milijardi dolara, odnosno oko 35%, su ĉinile premije ţivotnih reosiguranja, što predstavlja znaĉajno povećanje uĉešća premija ţivotnih reosiguranja u odnosu na 2006. godinu (vidi /4/) kada su u ukupnoj premiji reosiguranja od 172 milijarde dolara 27% ĉinile premije ţivotnih reosiguranja. TakoĊe, prisutan je trend povećanog uĉešća ţivotnih reosiguranja u ukupnoj strukturi poslova vodećih reosiguravaĉa. Na primer, na osnovu godišnjih izveštaja Munich Re-a i Swiss Re-a evidentno je da je u periodu od 1998. do 2008. godine Munich Re uĉešće ţivotnih reosiguranja povećao sa 20% na 27% a Swiss Re sa 20% na 31%. Veće fokusiranje na ţivotno reosiguranje posledica je ĉinjenice da je ovaj segment poslova reosiguranja konzistentno bio profitabilniji i sa manje varijabilnosti u odnosu na neţivotna reosiguranja, imajući u vidu da se u kretanjima veliĉine premija reosiguranja ne mogu jasno identifikovati cikliĉna kretanja karakteristiĉna za neţivotna reosiguranja. Premije ţivotnih reosiguranja rasle su proporcionalno brţe i od rasta premija ţivotnih osiguranja. Na primer, rast premija ţivotnih osiguranja u 2007. u odnosu na 2006. godinu iznosio je oko 8% (vidi /19/ i /2/) a rast premija ţivotnih reosiguranja u istom periodu iznosio je oko 42%. Navedeni podaci ukazuju i na rast stope cesija rizika ţivotnih osiguranja u reosiguranje, merenih odnosom ukupne premije ţivotnih reosiguranja prema ukupnoj premiji ţivotnih osiguranja. Na primer, u 2007. godini stopa cesija na globalnom nivou iznosila je oko 2.8% a u 2006. godini oko 2.1%. Ukazano je da stope cesija mogu da variraju od osiguravaĉa do osiguravaĉa ali one mogu varirati i od zemlje do zemlje. Proporcionalno najveće cesije rizika ţivotnih osiguranja, znatno veće u odnosu na prosek na svetskom nivou, karakteristiĉne za trţište reosiguranja u SAD, kao što se vidi na slici 3. Ograniĉene mogućnosti rasta na vodećim trţištima ţivotnog reosiguranja, trţištima u SAD i Velikoj Britaniji, predstavljaju znaĉajan izazov ograniĉenog daljeg razvoja sektora ţivotnih reosguranja ali istovremeno ovakve tendencije kreiraju podsticaje za razvoj usluga ţivotnih reosiguranja u Evropi, koja se 159
Page 1 and 2:
industrija časopis Ekonomskog inst
Page 3 and 4:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 5 and 6:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 7 and 8:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 9 and 10:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . M
Page 11 and 12:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . p
Page 13 and 14:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . m
Page 15 and 16:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 17 and 18:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . A
Page 19:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 2
Page 22 and 23:
I . S t e f a n o v i ć , L j . R
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 35 and 36:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 37 and 38:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . N
Page 39 and 40:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . c
Page 41 and 42:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . T
Page 43 and 44:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Page 45 and 46:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 5
Page 47 and 48:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . k
Page 49 and 50:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . (
Page 51 and 52:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 53 and 54:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . i
Page 55:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 9
Page 58 and 59:
V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k
Page 60 and 61:
Page 62 and 63:
Page 64 and 65:
Page 66 and 67:
Page 68 and 69:
Page 70 and 71:
Page 72 and 73:
Page 74 and 75:
Page 76 and 77:
P . D . R a d o j e v i ć O d l i
Page 78 and 79:
Page 80 and 81:
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
Page 108 and 109:
Page 110 and 111:
Page 112 and 113:
Page 114 and 115: S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 124 and 125: 118
Page 126 and 127: S . F i l i p o v i ć , M . M i l
Page 142 and 143: 136
Page 144 and 145: L . B a r j a k t a r e v i ć , D
Page 158 and 159: V.N j e g o m i r U p r a v l j a n
Page 170 and 171: Slovenia Hrvatska Srbija BiH Makedo
Page 176 and 177: Z . S a j f e r t , M . S t a n k o
Page 190 and 191: 184
Page 192 and 193: D . R i z n i ć , N . M i l j i ć
Page 208 and 209: 202
Page 210 and 211: B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 212 and 213: B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 214 and 215:
B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 216 and 217:
Page 218 and 219:
Page 220 and 221:
Page 222 and 223:
Page 224 and 225:
Page 226 and 227:
Page 228 and 229:
222
Page 230 and 231:
N . M i l j i ć , I . M i h a j l
Page 232 and 233:
Page 234 and 235:
Estimated Marginal Means N . M i l
Page 236 and 237:
Page 238 and 239:
Page 240 and 241:
Page 242 and 243:
236
Page 244 and 245:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 246 and 247:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 248 and 249:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 250 and 251:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 252 and 253:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 254 and 255:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 256 and 257:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 258 and 259:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 260 and 261:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 262 and 263:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 264 and 265:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 266 and 267:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 268 and 269:
262
Page 270 and 271:
K . J a k o v č e v i ć , J . A n
Page 272 and 273:
Page 274 and 275:
Page 276 and 277:
Page 278 and 279:
Page 280 and 281:
Page 282 and 283:
Page 284 and 285:
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
Page 290 and 291:
Pregledni naučni članak UDK 338.
Page 292 and 293:
D . G n j a t o v i ć , V. A l e k
Page 294 and 295:
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Pregledni naučni članak UDK 347.
Page 306 and 307:
V. P o z n a n i ć P r o b l e m i
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Stručni članak UDK 338.512:623.7
Page 320 and 321:
I . M i l o j e v i ć , M.D . C v
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 332 and 333:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 334 and 335:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 336 and 337:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 338 and 339:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 340 and 341:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 342 and 343:
Page 344 and 345:
D . D u k i ć , T . M i l i v o j
Page 346 and 347:
Page 348 and 349:
Page 350 and 351:
Page 352 and 353:
Page 354 and 355:
Page 356 and 357:
Page 358 and 359:
Page 360 and 361:
Page 362 and 363:
Prikaz monografije MENADŢMENT KVAL
Page 364 and 365:
organizacionog uĉenja potrošaĉev
Page 366 and 367:
UPUTSTVO AUTORIMA 1. Radove slati n
Page 368 and 369:
Narudžbenica za časopis „Indust
show all

Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?