Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

More documents

Recommendations

Info

N . M i l j i ć , I . M i h a j l o v i ć M e đ u z a v i s n o s t d e m o g r a f s k i h f a k t o r a i n j i h o v u t i c a j . . . se još sigurnije stvoriti ako se kao glavni element posmatra ĉovek sa svim svojim karakteristikama kao socijalnog i stvaralaĉkog bića. Mnogi istraţivaĉi su prouĉavali naĉine za popravljanje stanja bezbednosti na radu. Veliki je doprinos svih onih koji su determinisali i ispitali uticaje svih kljuĉnih elemenata bezbednosti (vidi /15/ str. 96 i /12/ str. 1053). Formiranje mernih skala za merenje percepcije zaposlenih i klime bezbednosti takoĊe predstavlja veliki doprinos istraţivaĉa na putu postavljanja što kvalitetnijih osnova u smislu bezbednosti na radu (vidi /1/ str. 415 i /7/ str. 1044). MeĊutim, postavljanje ĉoveka u centar interesovanja istraţivanja predstavlja izuzetan znaĉaj. Demografski faktori, tj. odlike i karakteristike zaposlenih, kao i kljuĉna obeleţja delatnosti u kojima rade u mnogome utiĉu na percepcije i ponašanja zaposlenih, a poslediĉno i na stanje bezbednosti. Tako Messing i saradnici (vidi /8/ str. 103) ispituju uticaj pola na percepciju i stanje bezbednosti u interakciji sa drugim demografskim faktorima – nivo obrazovanja, pozicija u kompaniji, godine starosti i vrsta delatnosti. Wu i grupa istraţivaĉa (vidi /14/ str. 93) istiĉu da su izmeĊu ostalog, pol, godine starosti zaposlenog i povrede na radu od primarnog znaĉaja na stanje bezbednosti i formiranje bezbednosne klime u kompaniji. Sliĉno, mnogi drugi autori ispituju uticaj pola zaposlenih, godina starosti, pozicije u kompaniji i radnog iskustva i sve te demografske faktore posmatraju u korelaciji sa organizacionim elementima i faktorima bezbednosti na radu. Takvim meĊuzavisnostima karakteristika zaposlenih i uticajnim elementima bezbednosti na radu postiţu se objektivniji zakljuĉci i saznanja (vidi /3/ str. 881 i /10/ str. 278). Cilj ovog rada je da na osnovu prethodnih istraţivanja i njihovih saznanja, ispita uticaj odreĊenih demografskih faktora na percepciju zaposlenih i klimu bezbednosti na radu u proizvodnim kompanijama Pomoravskog okruga. Pošto je do sada veoma mali broj istraţivanja ove vrste sproveden u Srbiji, osnovna ideja je bila ta da se da doprinos oblasti upravljanja bezbednosti na radu. 2. REZULTATI ISTRAŢIVANJA 2.1. Metodologija istraţivanja Podaci korišćeni u ovom radu predstavljaju osnove jedne šire prethodno obavljene studije. U istraţivanju je korišćena metoda upitnika za sakupljanje podataka. Anketiranje zaposlenih je obavljeno u 21 firmi, dok su ispravno popunjeni upitnici pristigli iz 12 firmi, što predstavlja 57.14 %. Ovaj nivo odgovora je veći od oĉekivanog, što potvrĊuju rezultati prisutni u literaturi (vidi /9/ str. 682, /6/ str. 405 i /2/ str. 649). Razlog za to leţi u liĉnom pristupu procesa anketiranja. Autor ovog rada je liĉno odlazio u preduzeća, gde je to bilo moguće sam je objašnjavao suštinu ankete ispitanicima, gde nije bilo moguće upućivao je lica odgovorna za bezbednost i njima prepustio anketiranja. Sve anketirane firme su iz oblasti proizvodne delatnosti. Od ukupnog broja preduzeća 41.66 % su mala preduzeća (do 50 zaposlenih), 41.66 % su srednja preduzeća ( 50 – 224
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 250 zaposlenih), dok je 16.68 % velikih preduzeća (više od 250 zaposlenih). Delatnosti ovih preduzeća su sledeće: proizvodnja elektro materijala, prerada sekundarnih sirovina, prehrambena industija, proizvodnja obuće, proizvodnja konfekcijskih proizvoda, proizvodnja kozmetiĉkih proizvoda, proizvodnja PVC stolarije, proizvodnja nameštaja i proizvodnja kreĉa. Za gradaciju dobijenih odgovora korišćena je Likertova petostepena skala, gde 1 predstavlja najmanji a 5 predstavlja najveći znaĉaj. Anketni listić je saĉinjen iz dva dela. Prvi deo se sastoji od 8 pitanja kojima se dolazi do demografskih podataka, dok se drugi deo anketnog listića sastoji od 21 pitanja podeljenih u 7 grupa a koja su vezana za oblast bezbednosti na radu. Anketirano je ukupno 437 radnika, dobijeno je 367 ispravno popunjenih upitnika, što predstavlja 83.98 %. Anketiranje je bilo anonimno. Osnovni podaci o uĉesnicima ankete dati su u tabeli 1. Varijabla Vrsta delatnosti organizacije Godine provedene u firmi Da li ste imali povrede na radu? Tabela 1 - Osnovni podaci o uĉesnicima ankete Broj ispitanika koji Kategorija je ispravno popunio anketni listić 1. Prehrambena industrija 2. <strong>Industrija</strong> obuće 3. Elektro industrija 4. Proizvodnja PVC stolarije 5. Kozmetiĉka industrija 6. Tekstilna industrija 7. Reciklaţa sekundarnih sirovina 8. Proizvodnja kreĉa 9. <strong>Industrija</strong> nameštaja do 5 godina 6 – 15 godina 16 – 25 godina 26 i više godina da ne 312 66 168 39 81 135 69 135 93 200 107 32 27 56 310 Procenat 28.41 6.01 15.30 3.55 7.38 12.30 6.28 12.30 8.47 54.6 29.2 8.7 7.4 15.3 84.7 U ovom radu je izvršeno ispitivanje uticaja tri veoma znaĉajna demografska faktora na percepciju i stanje bezbednosti na radu: uticaj doţivljenih povreda na radu, uticaj godina koje je ispitanik proveo u kompaniji kao i vrste delatnosti kompanija. Za obradu prikupljenih podataka je korišćena GLM metoda (General Linear Model) i softverski paket SPSS (SPSS Software v. 18.). GLM multivarijantna procedura obezbeĊuje regresionu analizu i analizu varijansi za višestruko zavisne varijable prema jednoj ili više faktorskih varijabli. Faktorske varijable dele populaciju u grupe. Opšti linearni model omogućava testiranje nulte hipoteze o uticaju faktorskih varijabli na grupe zavisnih varijabli. Korišćenjem GLM metode je moguće ispitati meĊuzavisnost faktora, kao i uticaj pojedinaĉnih faktora. TakoĊe, moţe se ispitati uticaj kovarijabli i meĊuzavisnost 225
Page 1 and 2:
industrija časopis Ekonomskog inst
Page 3 and 4:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 5 and 6:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 7 and 8:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 9 and 10:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . M
Page 11 and 12:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . p
Page 13 and 14:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . m
Page 15 and 16:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 17 and 18:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . A
Page 19:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 2
Page 22 and 23:
I . S t e f a n o v i ć , L j . R
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 35 and 36:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 37 and 38:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . N
Page 39 and 40:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . c
Page 41 and 42:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . T
Page 43 and 44:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Page 45 and 46:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 5
Page 47 and 48:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . k
Page 49 and 50:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . (
Page 51 and 52:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 53 and 54:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . i
Page 55:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 9
Page 58 and 59:
V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k
Page 60 and 61:
Page 62 and 63:
Page 64 and 65:
Page 66 and 67:
Page 68 and 69:
Page 70 and 71:
Page 72 and 73:
Page 74 and 75:
Page 76 and 77:
P . D . R a d o j e v i ć O d l i
Page 78 and 79:
Page 80 and 81:
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
Page 108 and 109:
Page 110 and 111:
Page 112 and 113:
Page 114 and 115:
Page 116 and 117:
Page 118 and 119:
Page 120 and 121:
Page 122 and 123:
Page 124 and 125:
118
Page 126 and 127:
S . F i l i p o v i ć , M . M i l
Page 128 and 129:
Page 130 and 131:
Page 132 and 133:
Page 134 and 135:
Page 136 and 137:
Page 138 and 139:
Page 140 and 141:
Page 142 and 143:
136
Page 144 and 145:
L . B a r j a k t a r e v i ć , D
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
V.N j e g o m i r U p r a v l j a n
Page 160 and 161:
Page 162 and 163:
Page 164 and 165:
Page 166 and 167:
Page 168 and 169:
Page 170 and 171:
Slovenia Hrvatska Srbija BiH Makedo
Page 172 and 173:
Page 174 and 175:
Page 176 and 177:
Z . S a j f e r t , M . S t a n k o
Page 178 and 179:
Z . S a j f e r t , M . S t a n k o
Page 180 and 181: Z . S a j f e r t , M . S t a n k o
Page 190 and 191: 184
Page 192 and 193: D . R i z n i ć , N . M i l j i ć
Page 208 and 209: 202
Page 210 and 211: B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 228 and 229: 222
Page 232 and 233: N . M i l j i ć , I . M i h a j l
Page 234 and 235: Estimated Marginal Means N . M i l
Page 240 and 241: N . M i l j i ć , I . M i h a j l
Page 242 and 243: 236
Page 244 and 245: A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 268 and 269: 262
Page 270 and 271: K . J a k o v č e v i ć , J . A n
Page 280 and 281:
K . J a k o v č e v i ć , J . A n
Page 282 and 283:
Page 284 and 285:
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
Page 290 and 291:
Pregledni naučni članak UDK 338.
Page 292 and 293:
D . G n j a t o v i ć , V. A l e k
Page 294 and 295:
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Pregledni naučni članak UDK 347.
Page 306 and 307:
V. P o z n a n i ć P r o b l e m i
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Stručni članak UDK 338.512:623.7
Page 320 and 321:
I . M i l o j e v i ć , M.D . C v
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 332 and 333:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 334 and 335:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 336 and 337:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 338 and 339:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 340 and 341:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 342 and 343:
Page 344 and 345:
D . D u k i ć , T . M i l i v o j
Page 346 and 347:
Page 348 and 349:
Page 350 and 351:
Page 352 and 353:
Page 354 and 355:
Page 356 and 357:
Page 358 and 359:
Page 360 and 361:
Page 362 and 363:
Prikaz monografije MENADŢMENT KVAL
Page 364 and 365:
organizacionog uĉenja potrošaĉev
Page 366 and 367:
UPUTSTVO AUTORIMA 1. Radove slati n
Page 368 and 369:
Narudžbenica za časopis „Indust
show all

Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?