Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

More documents

Recommendations

Info

V.N j e g o m i r U p r a v l j a n j e r i z i c i m a ž i v o t n i h o s i g u r a n j a : t r ž i š t e r e o s i g u r a n j a smatra rastućim trţištom, kao i u Aziji koja trenutno ima manje od 5% uĉešća u ukupnim premijama ţivotnih reosiguranja. TakoĊe, sve izraţenije fokusiranje osiguravaĉa ţivotnih osiguranja u pravcu primene sveobuhvatnog upravljanja rizicima s jedne strane kreiraju opasnost od povećanog zadrţavanja rizika ali s druge mogućnost za iskorištenje prednosti ţivotnog reosiguranja u upravljanju rizikom smrtnosti ali i kapitalom. TakoĊe, reosiguravaĉi ţivotnih reosiguranja se sve više pozicioniraju kao upravljaĉi rizikom koji ne nude samo prednosti u pogledu troškova upravljanja rizicima već i brojne druge koristi. Izvor: /9/ Slika 3: Prenos rizika osiguranja u reosiguranje na primeru SAD (u milijardama dolara) Smatramo da kljuĉne izazove ali i mogućnosti za ţivotne reosiguravaĉe u budućem periodu predstavljaju uvoĊenje novog okvira za regulaciju solventnosti u Evropi i sekjuritizacija. Solvency II će imati snaţnog uticaja na prakse upravljanja rizicima i kapitalom svih Evropskih osiguravajućih i reosiguravajućih društava pri ĉemu će znaĉaj diverzifikacije rizika putem reosiguranja, kao mogućnosti redukovanja minimalnog (minimum capital requirement) i maksimalnog (solvency capital requirement) kapitalnog zahteva, još više dobiti na znaĉaju. Nova supervizija solventnosti će se bazirati na ekonomskim principima ĉime će biti dat podsticaj unapreĊenju kvaliteta internih praksi upravljanja, posebno modela procene rizika. Prednost će imati veliki i diverzifikovani osiguravaĉi a za manje osiguravaĉe se oĉekuje veća traţnja za primenom transfera rizika u reosiguranje kao oblika unapreĊenja diverzifikacije. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 11 juna 2009 godine proglasila pandemiju svinjskog gripa (H1N1) što predstavlja šestu fazu alarmiranja o postojanju globalne pandemije. Iako se ispostavilo da pandemija nije imala znaĉajnije štetne posledice, potencijalna mogućnost ostvarenja pandemija globalnih razmera nameće potrebu razmatranja problematike ove vrste rizika za 160
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . osiguravajuća i reosiguravajuća društva. Grip je prvi put opisao Hipokrat 412 godine pre nove ere a prvi sluĉaj je dokumentovan 1173 godine. U periodu od 1580. godine zabeleţen je 31 sluĉaj pandemija gripa od ĉega tri u dvadesetom veku – Španski grip 1918.-1919. godine, Azijski grip 1957.-1958. godine i Hongkonški grip 1968.-1969. Godine (vidi /21/). Španski grip ili Španska groznica predstavlja najpogubniju pandemiju gripa dvadesetog veka. Ispoljena krajem I svetskog rata ova pandemija usmrtila je izmeĊu 20 i 40 miliona ljudi prema ranim procenama, odnosno izmeĊu 50 i 100 miliona ljudi prema kasnijim procenama. Gripom je bila zaraţena trećina svetskog stanovništva, odnosno oko 500 miliona ljudi a stopa smrtnosti veća od 2,5%, znatno veća u odnosu na stopu smrtnosti manju od 0,1% u ranijim pandemijama gripa. Istorijski podaci ukazuju da se pandemije javljaju na svakih 30 do 50 godina pri ĉemu je, dakle, njihovo ispoljavanje u nekom budućem periodu izvesno, sa okvirnim stepenom verovatnoće od 3%, što dodatno nameće potrebu istraţivanja ovog rizika. U sluĉaju ostvarenja pandemija, kao što su ptiĉiji (H5N1 virus) ili svinjski (H1N1 virus) grip, ţivotni reosiguravaĉi bi bili pod potencijalno najvećim negativnim uticajem, posebno oni koji se fokusiraju iskljuĉivo na rizik smrtnosti. Uobiĉajeno je za ove viruse da najviše ugroţavaju najmlaĊe i najstarije osobe u populaciji. MeĊutim, smrtnost od svinjskog gripa se manifestovala podjednako u svim ţivotnim dobima. Problem za osiguravaĉe je u ĉinjenici da se ĉitav koncept funkcionisanja ţivotnih osiguranja bazira na pretpostavci da će samo mali broj osiguranika umreti mlad. Sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka, na primer, postojala je opasnost da sida (bolest imunog sistema izazvana virusom HIV) ugrozi poslovanje ţivotnih osiguravaĉa, s obzirom da se najviše manifestovala kod mlaĊe populacije (vidi /20/). Iako se prognozirani problemi sa sidom, ptiĉijim i svinjskim gripom nisu manifestovali negativno na osiguravaĉe ţivotnh osiguranja u meri u kojoj je to bilo anticipirano, mogućnost izbijanja pandemija globalnih razmera uzrokovalo bi znaĉajne probleme za tradicionalne pristupe upravljanju rizikom. Tradicionalni pristupi obuhvatju tzv. prirodni hedţing koji podrazumeva da se štete po osnovu osiguranja ţivota mogu neutralizovati manjim isplatama po osnovu penzijskih ili anuitetnih osiguranja. Drugi pristup jeste reosiguranje. MeĊutim, u uslovima globalnih pandemija, kao što su navedene, raspoloţivi finansijski kapaciteti reosigravaĉa bi bili ugroţeni kako po osnovu potrebe isplate osiguranih suma po osnovu ţivotnih osiugranja tako i po osnovu isplate šteta po osnovu neţivotnih osiguranja ali i umanjenih investicionih prinosa. U uslovima ispoljavanja ovih rizika moguća je podrška drţave ali i primena alternativnih mehanizama transfera rizika, odnosno primena sekjuritizacije rizika smrtnosti (vidi /15/). Predmet sekjuritizacija jesu preteţno ekstremne promene rizika smrtnosti koje mogu biti izazvane razliĉitim uzrocima ukljuĉujući uopštene negativne promene smrtnosti ili promene uzrokovane štetnim dogaĊajima kao što su rat, terorizam, prirodne katastrofe, pandemije i sliĉno, meĊutim, najĉešće porkiveni rizik jeste rizik od pandemija. Tipiĉan period dospeća emitovanih obveznica je od 3 do 5 godina a kao kljuĉni korisnici bila su reosiguravajuća društva. Za razliku od ostalih vrsta transakcija sekjuritizacije u oblasti ţivotnih osiguranja, većina transakcija sekjuritizacije rizika smrtnosti nije ukljuĉivala finansijske garancije. Naime, primena ovih obveznica bazira se na transakcijama obveznica za 161
Page 1 and 2:
industrija časopis Ekonomskog inst
Page 3 and 4:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 5 and 6:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 7 and 8:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 9 and 10:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . M
Page 11 and 12:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . p
Page 13 and 14:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . m
Page 15 and 16:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 17 and 18:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . A
Page 19:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 2
Page 22 and 23:
I . S t e f a n o v i ć , L j . R
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 35 and 36:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 37 and 38:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . N
Page 39 and 40:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . c
Page 41 and 42:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . T
Page 43 and 44:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Page 45 and 46:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 5
Page 47 and 48:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . k
Page 49 and 50:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . (
Page 51 and 52:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 53 and 54:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . i
Page 55:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 9
Page 58 and 59:
V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k
Page 60 and 61:
Page 62 and 63:
Page 64 and 65:
Page 66 and 67:
Page 68 and 69:
Page 70 and 71:
Page 72 and 73:
Page 74 and 75:
Page 76 and 77:
P . D . R a d o j e v i ć O d l i
Page 78 and 79:
Page 80 and 81:
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
Page 108 and 109:
Page 110 and 111:
Page 112 and 113:
Page 114 and 115:
Page 116 and 117: S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 124 and 125: 118
Page 126 and 127: S . F i l i p o v i ć , M . M i l
Page 142 and 143: 136
Page 144 and 145: L . B a r j a k t a r e v i ć , D
Page 158 and 159: V.N j e g o m i r U p r a v l j a n
Page 170 and 171: Slovenia Hrvatska Srbija BiH Makedo
Page 176 and 177: Z . S a j f e r t , M . S t a n k o
Page 190 and 191: 184
Page 192 and 193: D . R i z n i ć , N . M i l j i ć
Page 208 and 209: 202
Page 210 and 211: B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 216 and 217:
B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 218 and 219:
Page 220 and 221:
Page 222 and 223:
Page 224 and 225:
Page 226 and 227:
Page 228 and 229:
222
Page 230 and 231:
N . M i l j i ć , I . M i h a j l
Page 232 and 233:
Page 234 and 235:
Estimated Marginal Means N . M i l
Page 236 and 237:
Page 238 and 239:
Page 240 and 241:
Page 242 and 243:
236
Page 244 and 245:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 246 and 247:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 248 and 249:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 250 and 251:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 252 and 253:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 254 and 255:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 256 and 257:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 258 and 259:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 260 and 261:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 262 and 263:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 264 and 265:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 266 and 267:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 268 and 269:
262
Page 270 and 271:
K . J a k o v č e v i ć , J . A n
Page 272 and 273:
Page 274 and 275:
Page 276 and 277:
Page 278 and 279:
Page 280 and 281:
Page 282 and 283:
Page 284 and 285:
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
Page 290 and 291:
Pregledni naučni članak UDK 338.
Page 292 and 293:
D . G n j a t o v i ć , V. A l e k
Page 294 and 295:
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Pregledni naučni članak UDK 347.
Page 306 and 307:
V. P o z n a n i ć P r o b l e m i
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Stručni članak UDK 338.512:623.7
Page 320 and 321:
I . M i l o j e v i ć , M.D . C v
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 332 and 333:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 334 and 335:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 336 and 337:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 338 and 339:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 340 and 341:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 342 and 343:
Page 344 and 345:
D . D u k i ć , T . M i l i v o j
Page 346 and 347:
Page 348 and 349:
Page 350 and 351:
Page 352 and 353:
Page 354 and 355:
Page 356 and 357:
Page 358 and 359:
Page 360 and 361:
Page 362 and 363:
Prikaz monografije MENADŢMENT KVAL
Page 364 and 365:
organizacionog uĉenja potrošaĉev
Page 366 and 367:
UPUTSTVO AUTORIMA 1. Radove slati n
Page 368 and 369:
Narudžbenica za časopis „Indust
show all

Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?