Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

More documents

Recommendations

Info

A . K a t i ć , B . M u h i , J . S t a n k o v i ć , J . K o v a č e v i ć N a u t i č k i t u r i z a m k a o . . . Rumunijom i Bugarskom, kao ĉlanicama Evropske unije. Otvaranjem plovnih puteva Dunavom, kao i Tisom i kanalima izmeĊu te dve reke, postoji definitivna potreba za profesionalnom artikulacijom ovog proizvoda na globalnom trţištu. Osim toga, celi tok Dunava kroz Srbiju obiluje izuzetno lepim panoramskim vidicima, mestima bogatim kulturno-istorijskim nasleĊem, gastronomijom, što sve zajedno pogoduje razvoju reĉnog kruzinga i drugih vidova nautiĉkog turizma. U Beogradu je još 1948. godine potpisana Konvencija o reţimu plovidbe na Dunavu. Konvenciju su potpisale sledeće zemlje: MaĊarska, Bugarska, Rumunija, Sovjetski Savez, Ĉehoslovaĉka, Ukrajina i Jugoslavija. Osnovni cilj Konvencije bio je da obezbedi slobodnu plovidbu na Dunavu u skladu sa interesima i suverenim pravima podunavskih zemalja kao i da obezbedi konsolidaciju meĊunarodnih ekonomskih i kulturnih veza. Austrija je ovoj Konvenciji takoĊe pristupila 1960. godine [14]. Dunav se, neosporivo, smatra najznaĉajnijom evropskom rekom ĉemu u prilog ide i ĉinjenica da je sastavni deo transevropskog plovidbenog sistema Rajna- Majna-Dunav, koji svojom duţinom od 3.505 km plovnog puta spaja Atlantik i Mediteran, povezuje zapad i istok Evrope. TakoĊe, Dunav je i kroz istoriju uvek bio vaţan meĊunarodni plovni put a dugo vremena je bio severoistoĉna granica rimske imperije. O tome svedoĉe vredni arheološki ostaci koji se nalaze duţ njegovog toka, a upravo iz potrebe za valorizovanjem pomenutog kulturnog bogatstva došlo je do realizacije poznatog projekta „Put rimskih careva“. Dunav protiĉe kroz ili ĉini granicu deset zemalja u koje spadaju: Nemaĉka, Austrija, Slovaĉka, MaĊarska, Hrvatska, Srbija, Bugarska, Rumunija, Moldavija i Ukrajina (slika 1). Izvire na planini Švarcvald u Nemaĉkoj i uliva se u Crno more na prostoru Rumunije. Tokom dugim 2.888 km predstavlja drugu po veliĉini evropsku reku (posle Volge duge 3.692 km). Slika 1. Tok reke Dunav 244
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . TakoĊe, budući da je Dunav u direktnom kontaktu sa Svetskim morem, to praktiĉno znaĉi da je dostupan turistiĉkim plovilima iz celog sveta. Realno je, dakle, oĉekivati interes nautiĉara iz severozapadne i centralne Evrope da svoja krstarenja jahtama i drugim nautiĉkim plovilima, obogate iskustvima sa Dunava. TakoĊe, sa razvojem turistiĉke saradnje izmeĊu Srbije i drugih podunavskih zemalja treba oĉekivati znatno intenzivniji saobraćaj ĉamaca i jahti, a potom uspostavljanje i brodske turistiĉke linije. Deo Dunava koji protiĉe kroz Republiku Srbiju se moţe podeliti na ĉetiri glavna dela: - VojvoĊanska ravnica - Beograd- Đerdap - Đerdapska klisura - Kladovo-Ušće Timoka Na putu Dunava kroz Vojvodinu nalazi se nekoliko prirodnih rezervata, meĊu kojima su Nacionalni park Fruška gora, Apatinski rit (deo specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“), KaraĊorĊevo (specijalni rezervat prirode), Petrovaradinsko-Koviljski rit (specijalni rezervat prirode) i Deliblatska pešĉara (specijalni rezervat prirode). Turistiĉku atrakciju predstavljaju i podunavski gradovi i mesta sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, kao i bogate muzejske zbirke. MeĊu najznaĉajnijim atrakcijama, ovog dela Dunava, mogu se izdvojiti: Prevodnica na Bezdanu, TvrĊava Baĉ, Lovište Kozara u Baĉkom Monoštru, Lovište Plavna, kao i Petrovaradinska tvrĊava u Novom Sadu. Turistiĉka organizacija Vojvodine je pre dve godine objavila Atlas Dunava, publikaciju namenjenu svima koji ţele da plove najvećom evropskom rekom kroz Srbiju, koja je izazvala veliko interesovanje na meĊunarodnim turistiĉkim sajmovima. Od nedavna sliĉne publikacije nautiĉarima su dostupne i za reke Savu i Tisu, kao dva velika i znaĉajna plovna puta koja se ulivaju u Dunav. 6. POTENCIJAL I ZNAĈAJ REKE TISE ZA NAUTIĈKI TURIZAM VOJVODINE Tisa je sinonim leţernosti, pa ploviti njome znaĉi odmarati se. Ovaj zeleni put kroz Srbiju vijuga duţinom od 164 kilometra pre nego što se ulije u Dunav. To je mirna, gotovo lenja, reka koja protiĉe kroz Vojvodinu, za razliku od toka kroz Ukrajinu gde ima sve odlike planinske reke. Reka Tisa izvire u Ukrajini, na Karpatima u oblasti Bukovina, i dalje prolazi kroz MaĊarsku, Rumuniju, Slovaĉku i Srbiju. Protiĉući kroz Panonsku niziju duţinom toka od 966 km, Tisa predstavlja najveću levu pritoku Dunava. U Dunav se uliva u Srbiji, kod mesta Titel. Reka Tisa je plovna skoro na celoj svojoj duţini kroz Srbiju (164 km) i ima IV kategoriju plovnog puta. Hidro sistem Dunav-Tisa- Dunav je višenamenski vodoprivredni sistem, ĉija je glavna funkcija navodnjavanje i odvodenje suvišnih unutrašnjih voda, ali predstavlja i plovni put. 245
Page 1 and 2:
industrija časopis Ekonomskog inst
Page 3 and 4:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 5 and 6:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 7 and 8:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 9 and 10:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . M
Page 11 and 12:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . p
Page 13 and 14:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . m
Page 15 and 16:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 17 and 18:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . A
Page 19:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 2
Page 22 and 23:
I . S t e f a n o v i ć , L j . R
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 35 and 36:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 37 and 38:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . N
Page 39 and 40:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . c
Page 41 and 42:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . T
Page 43 and 44:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Page 45 and 46:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 5
Page 47 and 48:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . k
Page 49 and 50:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . (
Page 51 and 52:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 53 and 54:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . i
Page 55:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 9
Page 58 and 59:
V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k
Page 60 and 61:
Page 62 and 63:
Page 64 and 65:
Page 66 and 67:
Page 68 and 69:
Page 70 and 71:
Page 72 and 73:
Page 74 and 75:
Page 76 and 77:
P . D . R a d o j e v i ć O d l i
Page 78 and 79:
Page 80 and 81:
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
Page 108 and 109:
Page 110 and 111:
Page 112 and 113:
Page 114 and 115:
Page 116 and 117:
Page 118 and 119:
Page 120 and 121:
Page 122 and 123:
Page 124 and 125:
118
Page 126 and 127:
S . F i l i p o v i ć , M . M i l
Page 128 and 129:
Page 130 and 131:
Page 132 and 133:
Page 134 and 135:
Page 136 and 137:
Page 138 and 139:
Page 140 and 141:
Page 142 and 143:
136
Page 144 and 145:
L . B a r j a k t a r e v i ć , D
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
V.N j e g o m i r U p r a v l j a n
Page 160 and 161:
Page 162 and 163:
Page 164 and 165:
Page 166 and 167:
Page 168 and 169:
Page 170 and 171:
Slovenia Hrvatska Srbija BiH Makedo
Page 172 and 173:
Page 174 and 175:
Page 176 and 177:
Z . S a j f e r t , M . S t a n k o
Page 178 and 179:
Page 180 and 181:
Page 182 and 183:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
184
Page 192 and 193:
D . R i z n i ć , N . M i l j i ć
Page 194 and 195:
Page 196 and 197:
Page 198 and 199:
Page 200 and 201: D . R i z n i ć , N . M i l j i ć
Page 208 and 209: 202
Page 210 and 211: B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 228 and 229: 222
Page 230 and 231: N . M i l j i ć , I . M i h a j l
Page 234 and 235: Estimated Marginal Means N . M i l
Page 242 and 243: 236
Page 244 and 245: A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 268 and 269: 262
Page 270 and 271: K . J a k o v č e v i ć , J . A n
Page 290 and 291: Pregledni naučni članak UDK 338.
Page 292 and 293: D . G n j a t o v i ć , V. A l e k
Page 300 and 301:
D . G n j a t o v i ć , V. A l e k
Page 302 and 303:
D . G n j a t o v i ć , V. A l e k
Page 304 and 305:
Pregledni naučni članak UDK 347.
Page 306 and 307:
V. P o z n a n i ć P r o b l e m i
Page 308 and 309:
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Stručni članak UDK 338.512:623.7
Page 320 and 321:
I . M i l o j e v i ć , M.D . C v
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 332 and 333:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 334 and 335:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 336 and 337:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 338 and 339:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 340 and 341:
S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 342 and 343:
Page 344 and 345:
D . D u k i ć , T . M i l i v o j
Page 346 and 347:
Page 348 and 349:
Page 350 and 351:
Page 352 and 353:
Page 354 and 355:
Page 356 and 357:
Page 358 and 359:
Page 360 and 361:
Page 362 and 363:
Prikaz monografije MENADŢMENT KVAL
Page 364 and 365:
organizacionog uĉenja potrošaĉev
Page 366 and 367:
UPUTSTVO AUTORIMA 1. Radove slati n
Page 368 and 369:
Narudžbenica za časopis „Indust
show all

Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?