Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
industrije uticala je da nivo BDP-a privrede u 2009. godini dostigne 79% onog iz
1990. godine, a nivo industrijske proizvodnje 44,6% (vidi [4]).
Tabela 1. Stopa rasta BDP-a u privredi i industriji Srbije, 2001-2009. godina
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 20092001-09
Privreda 5,6 3,9 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5 -3,0 4,5
Industrija - ukupno 0,1 1,8 -3,0 7,1 0,8 4,7 3,7 1,1 -12,1 0,5
VaĊenje ruda i kamena -12,8 1,6 0,8 -0,7 2,1 3,5 -0,6 3,6 -4,3 -0,8
PreraĊivaĉka industrija 0,7 2,7 -4,6 9,6 -0,7 5,4 4,3 0,8 -15,8 0,3
Elek. ener. gas i voda 1,2 -1,7 2,3 -0,1 6,6 2,2 2,8 1,8 0,6 1,7
Izvor: [12]
Uporedna analiza pokazuje da u istom vremenskom periodu, izuzimajući 2009.
godinu, stope rasta srpske industrije u velikoj meri zaostaju za vodećim
zemljama u tranziciji, ali i zemljama u okruţenju (vidi tabelu 2). U naprednijim
tranzicionim zemljama glavni faktor koji utiĉe na rast BDP-a je dinamiĉan rast
industrijskog sektora, posebno u periodu 2001-2008. godine, kada je fiziĉki obim
industrijske proizvodnje povećan u proseku izmeĊu 60-80% (vidi [3]).
Tabela 2. Stopa rasta industrijske proizvodnje u nekim zemljama tranzicije i
Srbiji, 2001-2009. godina, u %
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2001-09
EU-27 0,1 -0,5 0,4 2,4 1,3 4,2 3,6 -1,8 -13,8 -0,5
Slovenija 3,6 2,2 1,0 3,7 4,6 6,3 7,4 1,6 -17,6 1,4
Slovaĉka 3,6 7,4 15,3 3,6 1,0 15,7 16,9 3,1 -13,7 5,9
Poljska 1,4 1,5 8,6 11,8 4,4 12,2 9,5 2,0 -3,6 5,3
MaĊarska 4,0 3,2 6,6 6,9 7,3 10,6 8,0 -1,0 -17,4 3,1
Ĉeška 7,6 4,0 1,6 9,7 4,3 8,7 10,6 -2,4 -13,1 3,4
Rumunija 3,8 -0,4 -0,7 1,9 -2,7 9,8 10,1 2,6 -5,9 2,0
Bugarska 2,0 4,9 12,9 12,6 7,2 6,2 9,5 0,4 -18,2 4,1
Hrvatska 6,4 4,9 3,3 2,5 5,0 4,3 5,0 0,7 -8,9 2,6
Srbija 0,1 1,7 -3,0 7,1 0,8 4,7 3,7 1,1 -12,1 0,5
Izvor: [3] i [12]
Za dinamiĉan rast BDP-a privrede Srbije u periodu 2001–2009. godina
najzasluţniji je bio sektor usluga sa proseĉnom stopom rasta 6,9%. Najbrţi rast
ostvarili su sektori saobraćaja i telekomunikacija (16,9%), trgovine (11,0%), i
osiguranja i finansijskog posredovanja (9,1%) (vidi [1]). Ova tri sektora svoju
propulzivnost zasnivaju na visokim investicijama (posebno u telekomunikacije),
liberalizaciji i rastu uvoza, rastu potrošnje i privatizaciji i restrukturiranju
bankarskog sektora. Drugim reĉima, glavne komponente rasta sektora usluga
zasnovane su na: (1) rastu domaće traţnje (visoko uĉešće liĉne i javne
potrošnje), (2) prilivu stranog kapitala, (3) rastu spoljne zaduţenosti, koja je
2009. godine dostigla 22,5 mlrd. evra ili 75% BDP-a, (4) rastu fiskalnog i spoljnotrgovinskog
deficita, i (5) visokom nivou inflacije. Rast BDP-a u nedovoljnoj meri
se zasnovao na domaćoj štednji i investicijama, unapreĊenju produktivnosti,
konkurentnosti i inovativnosti, rastu izvoza, kao najbitnijim faktorima na strani
ponude.
53