Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Drţava
Preduzetniĉka organizacija
Nepovratna sretstva za start. Smanjivanje dokumentacije za
pribavljanje dozvola. OslobaĊanje daţbina prve godine.Marketing-
Prodaja, veza sa strateĉkim partnerima. Bespovratna pomoć.
Davanje dugoroĉnih kredita. Rad na prekvalifikaciji. Pravna
regulativa. Niţe poreske stope na startu projekta. Bolja razmena sa
ino-partnerima. Izboriti se za ukidanje vize.
Pomoć u nalaţenju komintenata. Veća briga o ĉlanstvu. Pomoć u
kapitalu. Bolje veze sa preduzetnicima. Pomoć u nalaţenju novog
programa. Pomoć u plasmanu. Povezivanje srodnih organizacija.
MeĊusobna podrška i ustupanje resursa. Povezivanje preduzetnika
i zajedniĉki nastup kod drţave. banaka i borba za bolje uslove.
4. ZAKLJUĈAK
Moţe se zakljuĉiti da najveći broj potencijalnih preduzetnika, koji bi ţeleo da
inkubira svoj budući biznis je srednjeg obrazovanja, što deluje logiĉno, jer ova
kategorija je i najzastupljenija meĊu onima koji nemaju posao. Zainteresovani
uglavnom nemaju dodatno obrazovanje, ali raspolaţu sa veštinama potrebnim
za obavljanje posla. Razlozi za zapoĉinjanje sopstvenog posla ukazuju pre
svega na postojanje ideje, što je u principu kljuĉni element, s obzirom da
preduzetnik treba da raspolaţe sa vizijom o svom poslu. Ideja je zastupljena sa
39%, zatim 34% je onih koji zapoĉinju posao zbog nezaposlenosti, pa tek dolazi
do izraţaja ţelja za nezavišnošću 19%, a ostalo je tradicija i nezadovoljstvo
radom u preduzeću. Delatnost kojom bi se bavili je primarno zanatstvo 43%,
potom trgovina 19%, pa konsalting i usluge 12%. Ispitanici su se izjasnili da im
tehnologija posla nije strana, ali da slabije poznaju marketing, prodaju,
dobavljaĉe i kanale distribucije. Kroz razgovore sa anketiranima došlo se do
zakljuĉka da se najveći deo ovih odgovora odnosi na poslovanje kroz lokalno
trţište, što je i za oĉekivanje, s obzirom da se radi uglavnom o mikro i malim
preduzećima, kao i o njihovoj poĉetnoj fazi egzistiranja.
Potencijalni preduzetnici za pokretanje posla imaju najveću moralnu podršku od
porodice 39%, preko porodice i prijatelja se povezuju sa kljuĉnim osobama za
zapoĉinjanje posla 15%, za potrebnu opremu 14%, potom od prijatelja i porodice
dobijaju znanje i iskustvo 13%, a finansijska podrška i zapošljavanje rodbine i
prijatelja kreće se oko 9%. Kod velikog broja prisutna je ideja 22%, zatim
raspolaganje neiskorišćenim poslovnim prostorom 21%, iskustvo 14%, a malo
njih imaju partnere 9%, opremu i objekte 7%, zemlju i finansijska sredstva za
rad, tek 2%. Logiĉan nastavak na nedostatak finansijskih sredstava je
izjašnjavanje ispitanih da im je partner potreban prevashodno zbog dodatnih
finansija 26%, zatim za davanja specifiĉnih znanja 24%, pomoć u plasmanu
219