Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

L . B a r j a k t a r e v i ć , D . J e č m e n i c a O p t i m i z a m v s p e s i m i z a m k o n k u r e n t n o s t i . . .
finansijskog sektora (s obzirom na to da ovaj pokazatelj u zemljama EU iznosi
50% [16]).
Tabela br. 7. Struktura plasmana banaka u Srbiji u periodu od 20007. do
2010 godine u mil RSD
Sektor 2007. 2008. 2009. 2010.
Iznos % Iznos % Iznos % Iznos %
Privreda 437.400 57,5 632.200 61,5 750.400 58,7 864.000 58
Stanovništvo 302.500 39,8 364.300 35,5 395.000 30,9 464.000 30
-Stambena
izgradnja
89.400 11,8 160.800 15,6 188.000 14,7
Javni sektor 13.900 1,8 17.400 1,7 118.000 9,3 170.000 11
Ostale
institucije i 7.000 0,9 13.700 1,3 14.900 1,1 24.000 1
organizacije
Ukupno 760.900 100 1.027.600 100 1.278.300 100 1.522.000 100
Izvor: [12,20,21]
Bankarski sektor u Srbiji beleţi pozitivan finansijski rezultat, s tim da
usporavanje rasta kreće od kraja trećeg kvartala 2008. godine (s obzirom na to
da se od tada poĉinju prelivati i osećati efekti svetske ekonomske krize na prilike
u Srbiji). Tokom 2009. godine došlo je do pada profita za 42,3% u odnosu na
2008., odnosno, dostigao je nivo od 20 milijardi dinara (što je oko 50%
ostvarenog profita u Hrvatskoj). U prvoj polovini 2010. godine dolazi do rasta
profita u odnosu na isti period 2009. godine za 75%, odnosno profit dostiţe nivo
od 15,2 milijarde dinara.
Efikasnost i ekonomiĉnost ukupno angaţovanih sredstava je nezadovoljavajuća
(0,05% i 0,15%), a samim tim su i niske stope prinosa na sopstveni kapital i na
ukupno angaţovana sredstva (8,3% i 1,97%). Ciljevi domaćih banaka u
vlasništvu stranih akcionara su da ostvare minimum stope prinosa na imovinu i
na kapital od 20% [21].
Dobro je što dolazi do laganog rasta kapitala u bankarskom sektoru, ali se više
koristi za plasman u repo-poslove nego u poboljšanje privredne aktivnosti.
MeĊutim, nije dobro što dolazi do laganog povećanja ukupnih obaveza
bankarskog sektora. U narednom periodu bi bankarski sektor trebalo da poveća
uĉešće kapitala u ukupnoj pasivi.
Evidentan je roĉna neusklaĊenost strukture izvora i plasmana (roĉna i valutna),
obzirom da je obim dugoroĉnih kredita viši od dugoroĉnih izvora koji jedva da
pokrivaju petinu ovih plasmana [21].
TakoĊe, i visina prikupljene domaće štednje nije dovoljna da pokrene
investicionu privrednu aktivnost. Banke su traţnju preduzeća za kreditima uz
povoljnije kamate, rešile putem cross border kredita (prekograniĉni direktni
zajmovi pravnim licima). Nivo cross border kredita iznosio je 11,5 milijardi evra
krajem 2008. godine [11].
142