Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

L . B a r j a k t a r e v i ć , D . J e č m e n i c a O p t i m i z a m v s p e s i m i z a m k o n k u r e n t n o s t i . . .
klijentima, i upravljanje procesom prodaje. Neophodna je meĊusobna
povezanost i saradnja svih zainteresovanih strana u procesu , da bi se uspešno
zadovoljile potrebe klijenata.
Izazovi za banke su da izgrade: odgovarajući sistem za nagraĊivanje
zaposlenih, model kompetencija (koji bi predstavljao kombinaciju znanja o trţištu
i proizvodima, liderskim osobinama i vrednostima), i proces upravljanja
zadovoljstvom klijenata (putem razliĉitih intervjua tokom godine, i unapreĊenjem
procesa reklamacija i ţalbi).
Uvaţavajući prethodno navedeno moţemo konstatovati da su problemi sa
kojima se susreću domaće banake: neefikasno upravljanje, kvalitet
menadţment tima i liderstvo, poznavanje procesa i bankarske tehnologije,
neophodna dodatna znanja iz menadţmenta i povećanje stepena rizika.
Kljuĉni problemi za efikasno upravljanje domaćim bankama su: sposobnost
upravljanja promenama, strateško planiranje i strateški menadţment pristup,
fleksibilna organizaciona struktura i snaţna marketing orjentacija.
4. ZAKLJUĈAK
U rangiranju Srbije prema izveštajima globalnog indikatora konkurentnosti i
obavljanju posla, najveće ocene su dobijene u oblasti kreditne informacije,
odnosno, funkcionisanja Kreditnog biroa Udruţenja banaka Srbije. To je još
jedna potvrda efikasnog, svrsishodnog i savremeno organizovanog Kreditnog
biroa koji već više godina od svih znaĉajnijih svestskih institucija dobija pohvale i
ocene da je jedan od najbolje organizovanih u Evropi. Ovo je ujedno i jedina
pozitivna (optimistiĉka) ĉinjenica vezana za budući razvoj konkurentnosti
bankarskog sektora Srbije.
Ostali elementi razvoja konkurentnosti bankarskog sektora Srbije su manje
optimistiĉni i prevashodno zavise od ljudskog faktora. Pri tome, bi trebalo imati u
vidu da se konkurentnost bankarskog Srbije moţe unapreĊivati postepeno, i
neophodna je dugoroĉna saradnja izmeĊu banaka, klijenata i odgovarajućih
obrazovnih institucija. UnapreĊenje konkurentnosti bankarskog sektora u Srbiji
bi trebalo da se zasniva na: unapreĊenju kvaliteta usluge, permanentnom
razvoju kompetencija, adekvatnom sistemu motivacije zaposlenih, inovativnosti,
unapreĊenju liderskih i menadţerskih veština, fleksibilnoj organizacionoj strukturi
i savremenoj tehnologiji.
TakoĊe, je neophodno poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije. Dobra ocena rejting
agencija ima velikog uticaja na privlaĉenje stranih investicija i kapitalnih ulaganja
iz inostranstva. TakoĊe, to je veoma znaĉajno i za banke koje posluju u Srbiji, jer
informacija o rejtingu banke/zemlje daje signal svetskoj bankarskoj industriji o
ekonomskom zdravlju Srbije i njenom bankarskom sistemu, što pak za banke u
zemljama, u razvoju znaĉi, dostupnost odgovarajućih kreditnih linija pod
povoljnijim uslovima.
148