Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

V. P o z n a n i ć P r o b l e m i v r e d n o v a n j a m a t e r i j a l n e i m o v i n e p r e d u z e ć a
mora voditi raĉuna u procesu obuke i kontinuiranog usavršavanja, s obzirom da
se profesija brzo menja i da se pred nju postavljaju novi zahtevi koja bi trebalo
da ispuni u javnom interesu (na primer, jedan od aktuelnih zahteva je da
procenitelj, pored rezultata procene, daje i mišljenje o pouzdanosti procene,
odnosno o odstupanju rezultata procene od vrednosti koja bi se mogla ostvariti u
trţišnoj transakciji). Zbog toga je potrebno strukturirati edukaciju procenitelja
tako da oni postanu kompetentni:
- profesionalno (podrazumeva: komunikaciju sa klijentom za koga se radi
procena, pregovaranje, formiranje tima za procenu, sprovodjenje procene
kao profesionalnog angaţmana),
- tehniĉki (da poznaju metodologiju i standarde za procenu, ali i druge srodne
oblasti, na primer, raĉunovodstvo i poslovne finansije) i
- industrijski (da razumeju specifiĉnosti pojedinih privrednih oblasti, grana i
delatnosti).
Pored toga, procenitelj bi, u postupku edukacije, trebalo da ovlada veštinama,
kao što su: rešavanje razliĉitih problema koji se javljaju u postupku vrednovanja,
analiziranje i interpretiranje razliĉitih vrsta podataka i iz razliĉitih izvora, uz
normalan profesionalni skepticizam, donošenje zakljuĉaka i profesionalnog suda
na osnovu relevantnih ĉinjenica i okolnosti.
Inicijalna obuka u oblasti vrednovanja, trebalo bi da bude ukljuĉena u pojedine
kurseve na strukovnim studijama i na univerzitetima. Na taj naĉin bi budući
procenitelji sticali osnovna znanja o pristupima i metodoma procene.
Specijalizovana obuka, organizovana od strane profesionalne asocijacije
procenitelja, predstavljala bi nastavak edukacije i trebalo bi da obuhvata kurseve
za sticanje sertifikata i kurseve za kontinuirano usavršavanje. Od posebnog
znaĉaja je naĉin na koji se proverava kompetentnost procenitelja. Profesionalna
asocijacija, koja se bavi edukacijom i sertifikovanjem, mora sprovoditi vrlo dobro
definisan i transparentan postupak provere znanja, koji moţe da obuhvati
polaganje ispita, analizu izveštaja o proceni koji su radili kandidati za sticanje
proceniteljskih zvanja, kao i intervjue na kojima iskusni procenitelji proveravaju
znanje kandidata.
304
2.2. Nesredjene evidencije o imovini
Vrednovanje imovine preduzeća nije moguće izvršiti na korektan naĉin, ukoliko
ne postoji pouzdana evidencija o toj imovini. Naime, procenitelju mora
raspolagati informacionom osnovom za vrednovanje, koja je obiĉno vrlo obimna
i sadrţi niz raznorodnih podataka o koliĉini i karakteristikama imovine. Ovo se
posebno odnosi na velika preduzeća, jer ona najĉešće rapolaţu imovinom u
većem obimu i na više lokacija. Prema raĉunovodstvenim propisima, preduzeća
su obavezna da evidentiraju imovinu i da evidenciju aţuriraju posle svake
promene koja nastane na bilo kojoj kategoriji imovine. Zakonska obaveza se,
medjutim, odnosi samo na evidentiranje podataka neophodnih raĉunovodstvu,