Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

V. P o z n a n i ć P r o b l e m i v r e d n o v a n j a m a t e r i j a l n e i m o v i n e p r e d u z e ć a
Posle inicijalnog utvrdjivanja knjigovodstvene vrednosti sredstava, ili njihove
nabavne vrednosti, preduzeće iskazuje knjigovodstvenu vrednost sredstava u
svojim izveštajima (u bilansu stanja) na kraju svakog obraĉunskog perioda. To
moţe biti uĉinjeno na dva naĉina. Prvi je iskazivanje prema modelu istorijskih
troškova, a drugi prema modelu revalorizacije. Ukoliko se preduzeće opredeli za
model istorijskih troškova, odnosno ukoliko ovaj model usvoji kao svoju
raĉunovodstvenu politiku, onda se raĉunovodstvena vrednost sredstava, na
kraju obraĉunskog perioda, iskazuje kao nabavna vrednost umanjena za
amortizaciju koja je do tada akumulirana. Ako je raĉunovodstvena politika
zasnovana na modelu revalorizacije, onda se, kao raĉunovodstvena vrednost
sredstava, na kraju obraĉunskog perioda, iskazuje revalorizovana vrednost. To
znaĉi da se sredstva periodiĉno revalorizuju, odnosno da se procenjuje njihova
fer vrednost (Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo moţe razmeniti
izmedju kupca i prodavca koji su: (1) voljni da izvrše razmenu (nisu pod
prinudom) i (2) raspolaţu relevantnim informacijama o predmetu i uslovima
razmene (podrazumevaju se trţišni, odnosno komercijalni uslovi), kako bi
iskazani iznosi bili što realniji. Naime, zbog efekta inflacije, koji na godišnjem
nivou moţe biti relativno mali, ali kumulativno, tokom više godina, vrlo znaĉajan,
knjigovodstvene vrednosti sredstava, iskazane u bilansu stanja, mogu znaĉajno
odstupati od realnih vrednosti. Isto tako, ukoliko se troškovi amortizacije
utvrdjuju na osnovu nabavne vrednosti odredjenog sredstva, koja ne odraţava
realnu nabavnu vrednost na kraju obraĉunskog perioda, zamena tog sredstava
moţe zahtevati veći iznos od iznosa akumulirane amortizacije.
Ukoliko se primenjuje model revalorizacije, potrebno je revalorizovati sva
sredstva, a revalorizacija se mora sprovoditi dovoljno ĉesto, da bi revalorizovana
vrednost bila što realnija. Revalorizaciona dobit se priznaje kao revalorizaciona
rezerva, a revalorizacioni gubitak se tretira prema MRS 36 – Umanjenje
vrednosti sredstava. Revalorizaciona rezerva se otpisuje tokom korisnog
ţivotnog veka sredstva, tako što se prenosi na zadrţanu dobit, prema dinamici
kojom se sredstva amortizuju.
Fer vrednost utvrdjuje profesionalni procenitelj, korišćenjem metodologije i
medjunarodnih standarda za procenu. Ako se procenjuju specifiĉna imovina, za
koja nije moguće utvrditi trţišnu vrednost, procena se izvodi prinosnim metodom
ili metodom koji je zasnovan na troškovima zamene. Ukoliko se preduzeće
opredeli za model revalorizacije, MRS 16 sadrţi vrlo detaljne zahteve u pogledu
obelodanjivanja informacija o imovini i naĉinu na koji su revalorizovana.
MRS 36 - Umanjenje vrednosti imovine
Primena procedura sadrţanih u ovom standardu, obezbedjuje iskazivanje
raĉunovodstvene vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme u bilansu stanja,
tako da ona ne bude veća od iznosa moguće nadoknade, koja se moţe ostvariti
upotrebom te imovine ili njenom prodajom. Ukoliko se dogodi da je
raĉunovodstvena vrednost imovine veća od iznosa nadoknade, onda se
konstatuje da imovina ima umanjenu vrednost i utvrdjuje se gubitak zbog
300